Јован Дучић, спада у једне од највећих српских песника, више од тридесет година провео је у дипломатској служби.
Песник и писац, задужбинар и дипломата све су то речи које могу описати познатог Југословенског у то време – песника Јован Дучића. Прошао је дакек пут током свог живота од бистрог Херцеговца, преко женевског ђака, до дипомате у девет држава. Дипломатска каријеру отпочео је у Риму, службовао у Атини, Женеви, Каиру, Будимпешти, коју је завршио 1941. године у Лисабону и Мадриду. У време великих светских превирања, остао је одан својој земљи.
Ступио у службу далеке 1908. године
„Дипломатски посао добија далеке 1908. године, у предвечерје многих ратова, и остао а у служби остаје до 1941. године. За за Србију, било је то тешко време као и за српски народ, али и за Југославију. Јован је био прави професионалац и без обзира на своје лично мишљење, увек је заступао званичне ставове државе од које је добио службу и борио се за њен што бољи статус у свету“, каже историчар Предраг Илић.
У то време млади књижевник припадао је тада популарној генерацији песника дипломата и уживао велики углед у европским круговима. Његова златоустост, писали су савременици, имала је моћ завођења и снагу убеђивања. Иза себе је оставио драгоцене забелешке, студије, анализе, значајне за нашу и међународну дипломатију.
„Оно што карактерише Дучићеву дипломатску каријеру до 1941. године је добра обавештеност. Имао је приступ свим европским дворовима и светским дипломатским круговима, па је о политичким дешавањима редовно извештавао власти у Београду. Не треба заборавити да је то било сасвим другио време, без савремених комуникација које карактеришу данашњицу, па је тим посао дипломате био тежи и захтевнији“, објашњава директор Архива Југославије Миладин Милошевић.
Сазњања и искуства које је стекао, народи и кутуре које је сусретао на различитим крајевима света, богатили су његову душу. Не смем да се сетим шта сам се видео, прихватио или одбацио, за толико времена неспокојства и вечног трагања, писао је пред крај живота.
Јован Дучић преминуо је у Америци 1943. године. Пре тринаест година, његово тело пренето је у херцеговачку Грачаницу, изнад родног Требиња, под обронке Леотара које је изуземно волео . На Дучићевим грудима лежи његова Лирика.
