Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Миње Дедића 1982. године. Стални члан позоришта Атеље 212 је од 1983. године. Био је председник Савеза драмских уметника Србије од 1996. до 1998. године, а директор Позоришта на Теразијама од 1998. до 2000. године.
Аутор је више документарних филмова („Стратегија илузије“ из 2005, „Трајање“ из 2006). Био је водитељ дечјег квиза „Кроз врата знања до путовања“. Глумио је у више филмова и серије, а највећу популарност стекао у серији Село гори, а баба се чешља, где тумачи лик Џаме.
Именован је за вршиоца дужности управника Народног позоришта у Београду.
- „Лепо је имати добре успомене. Рано сам почео да глумим. Играјући дете Раде Ђуричин 1969. почео сам професионалну каријеру у позоришту. Добро се осећам јер нас успомене чине људима. Човек сам клеше камен живота. Како сте клесали, такав вам је живот. Нисам патетичан. Остварио сам се и биолошки и професионално“.
О детињству на Дорћолу каже:
- „Отац ми је био кинооператер, па сам као дете гледао ‘Црвену реку’ 100 пута. Тешко смо живели. Све има своје разлоге. Међутим, моја мајка је имала креаторски нерв и дала ме у групу Бате Миладиновића. Родитељи су ми, упркос материјалним могућностима, дали велико богатство“.
- „Ако моје улоге погледамо као целину, ту улогу још нисам завршио. Учествовао сам у програмима ‘Весело вече’, који су се уживо емитовали. Од малена сам у серијама“.
О надимку Буле је рекао:
„Дали су ми га родитељи јер сам био буцко. А сада сам релативно мршав“.
„Неко ће рећи да се у Србији ништа специјално не дешава, али ја мислим да се дешава“.
„До 35 године нисам био свестан шта радим, чини ми се да су данас млади освешћенији. Када подвучем црту, лепо је имати пријатеље, који можда и нису са нама, али су део нашег бића“.
„80-их година у једнопартијском друштву желели смо да конзумирамо шаренило са запада, али нисмо били политички освешћени“.
„Ја сам Титу рецитовао за рођендан. Нисам југоносталгичан. Мислим да смо се после дуже времена вратили у колосек државности и смисла. Треба се храбро окренути овој земљи данас, јер она улази у будућност. Не треба се плашити будућности, већ треба подржати децу у ономе што раде“.
