Многе животиње не проводе зиму у свом станишту, већ се селе у топлије крајеве. Најпознатије селице су управо птице. У неким подручјима зима је изузетно неповољан период за многа бића.
Хладноћа тада представља велики проблем за многе животиње, али она ипак није главни разлог за сеобу неких врста.
Многе врсте селе се углавном због недостатка хране, док би хладноћу некако и преживеле. Одеђене врсте птица се селе због парења и размножавања. По величини јединке се не може закључити да ли је она селица или не, селе се и оне крупне као што су роде а и ситне као што је колибри. Више од 60% свих птица које живе у нашим крајевима су селице.
У зависности од врсте, птице путују појединачно (кукавица, сврачак и други) или у мањим групама (гуске, патке, ждралови, шеве, зебе).
Како птице одређују када да крену на пут?
Научници нису још увак сасвим сигурни како птице селице одређују време поласка и повратка. Верује се да је дужина дана оно што је пресудно за тренутак поласка. Чим дани почну да се скраћују, њима је сигнал да почну са припремама за пут.
Како птице знају куда да лете?
Задивљује њихова способност непогрешивог проналажења одредишта на којима претходно многе јединке нису ни биле као и издржљивост да у сеоби превале огромне раздаљине, често и без одмора.
Сматра се да птице у себи имају нешто попут унутрашњих „часовника“ и „компаса“ који их усмеравају и упућују на праве путеве. Постоји и теорија да се при кретању оријентишу према Сунцу, Месецу и Земљином магнетном пољу.
Код неких врста на пут прво крећу одрасле јединке а затим, кроз неколико дана и младунци. Ипак, и младе птице успешно проналазе заједничка одредишта иако им је то заправо прва сеоба.
Куда иду птице селице?
Свака врста птица има своје стално место „зимовања“ Европске врсте се највише селе у Африку и на Блиски исток, а поједине врсте из најсевернијих делова Европе, спуштају се само у јужније и топлије крајеве континента.
Занимљивости о птицама селицама
Већина птица селица углавном путује ноћу, па их зато људи мање запажају. Најдужи пут при сеоби преваљују арктичке поларне чигре. Ове птице прелете око 35000 км, што је приближно раздаљини од једног до другог пола. Арктичке чигре су најбољи и најиздржљивији летечи међу птицама.
Ждрал и лабуд се при сеоби крећу највећим висинама, могу да лете и на висини преко 8000 метара.
2007. године је женка једне врсте шљука прелетела 11.500 км дуг пут од Аљаске до Новог Зеланда без заустављања и одмора. Птица је била једна од више њих опремљених с одашиљачем. Тиме ова птица држи, колико је познато, рекорд у непрекидној дужини лета птица селица.
Процењује се, да се годишње сели око 50 милијарди птица, од тога око 5 милијарди између Европе и Африке.
