Никола Маловић је, не рачунамо ли класике попут Сима Матавуља који је предавао италијански језик у Српској поморској школи у Херцег Новом – најнаграђиванији српски обални писац, ималац десет награда, аутор је три романа, неколико збирки прича, новела у драмској форми, есеја, биографија, фотомонографија…
Обновитељ је најстаријег регионалног класичног књижарства (Јово Секуловић, Херцег Нови, 1898), издавач је, и уредник едиције „Бокељологија“ књижарске и издавачке куће Књижара Со. Једанаеста је генерација оних који су у Боку Которску дошли 1694. г, недуго после ослобађања Боке од Турака.
Никола није имао прилику да одраста уз наш часопис, жао му је због тога, али свакако памти значај нашег листа за сву југословенску децу.
– Морам да признам да у Боки Которској нисмо одрастали уз чувени часопис „Змај“, што је штета, јер смо, ваљда по неком републичком кључу, били силом упућени на мање квалитетну периодику за дјецу – каже наш саговорник.
Увек се наметне питање када причате са познаваоцем књижевности шта највише воли да чита, обично одговоре поезију или прозу, ретко кад дефинишу прецизно које им штиво највише годи, нашем драгом пријатељу Николи омиљена литература су путописи.
– Понајприје, то је права илити лијепа књижевност, зато што њоме увијек осолимо нашу памет, а потом су то путописи, јер се на крилима текста можемо дислоцирати на мјеста на којима највјероватније никада нећемо бити објашњава најнаграђиванији српски обалски писац и додаје да се и дан данас сећа књиге коју је прву прочитао, а добио ју је за одличан успех.
Како да не… Била је то књига коју сам добио на крају првог разреда „за одлично учење и примјерно владање“.
„Мајина прича о малом туљану“ данас би се више сматрала сликовницом, али за разлику од данашњих сликовница, ова има баш много текста. Занимљиво, прва књига коју сам прочитао има управо морску тематику – прича наш саговорник.
Лаза Костић своја дела писао је у свом белом оделу, и сматрао је да је писање свечан чин. Чувар обалске књижевности каже да већина писаца у изради књижевних дела жели неку врсту забаве.
