Јуче је одржана прес конференција на којој је званично саопштено да је овогодишњи добитник награде 7. Међународних књижевних сусрета – Бања Лука 2022. угледни мађарски писац, Иштван Турци. Међународна награда УКРС од ове године носи назив „Отворена књига“, а додијелиће се лауреату 16. септембра на свечаном отварању Сусрета у Вијећници Банског двора у Бањој Луци.
ОБРАЗЛOЖЕЊЕ ЖИРИЈА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
7. МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ ̶ БАЊА ЛУКА 2022.
НАГРАДА „ОТВОРЕНА КЊИГА“
Жири Удружења књижевника Републике Српске у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић донио је једногласну одлуку да се овогодишња међународна награда Удружења књижевника Републике Српске “ Отворена књига”, за укупно књижевно дјело, додијели угледном мађарском писцу Иштвану Турцију из Будимпеште.
О Иштвану
Мађарски пјесник, прозаиста, есејиста, драмски писац, преводилац, антологичар, издавач, Иштван Турци (Turczi, István – 17. 10. 1957. године) дипломирао је на Мађарско-енглеско-финској катедри Универзитета Етвош Лоранд гдје је и докторирао. Оснивач је и главни уредник литерарног часописа „Парнасуш“ (Parnasszus). До сада је објавио 21 збирку поезије, 7 романа, те 11 драма и игроказа. Од добијених награда посебно се истичу: Награда „Атила Јожеф“, Почасни доктор литературе World Academy of Arts and Culture, Награда Prima primissima, Орден Мађарске официрски крст, румунска награда Еминеску.
Иштван Турци данас се убраја међу истакнуте мађарске и европске пјеснике. Његова поезија је у сржи живота, у времену, у човјеку у том времену, у свим свакодневним напредовањима и посртањима. Он је „као крик између две секире“ (Празнина), али и истовремено суштина своје собе, свог коначишта, одакле, као са узвишеног мјеста, гледа свијет, гледа небеса, све гледа, да би у све то унио своје биће као биће пјесме, или биће пјесме као своје биће. Као poeta doctus, Турци познаје светску и мађарску поезију изнутра и извана. За њега ту нема непознатих ствари. Али, не пјева овдје само знање, него, прије свега, осјећање крхкости нашег свијета у којем живимо и који је наш једини дом.
Турци је пјесник тишине и празнине
Турци је пјесник тишине и празнине које савременог човјека прате од дјетињства, ма шта и ма како радио. То је његова осјећајност коју готово генерацијски ствара и носи. Управо о томе написао је поговор мађарски критичар Балаш Канташ, о једној од најуспјешнијих књига овог аутора, о поеми „Празнина“.
„Празнина, заступа и преноси свеопште вредности, што се тиче могућности интерпретирања невероватно богато, без сумње је значајно дело како мађарске тако и средњеевропске поезије. Елегија која метафорички 24 сата обрађује, позива читаоца на дубоко филозофско-душевно-поетичко путовање, током којег човек може да се приближи како свету који га окружује, његовој парадоксалној празнини и целовитости, тако и самој себи, властитој празнини и целовитости. Само од нас, читалаца, зависи да ли ћемо пратити песника на пут речи са дубоким значењем.“ (Балаш Канташ).
Велика мађарска поезија оличена у славним именима од Адија и Петефија до Ференца Јухаса и његове генерације, које је код нас изванредно превводио Данило Киш, огледају се и у поезији Иштвана Турција. Он у овој поеми и помиње своје велике претходнике. Та њихова величина истовремено га подстиче на стварање али и контролише као невидљиви унутрашњи цензор. Наравно, Иштван Турци већ и својом биографијом говори да је он свјетски пјесник и да ствара оно што је Гете крстио као свјетска књижевност.
