Некада давно, преко високих планина, (покрет рукама нагоре) преко мора, (покрет рукама опонашање таласа) преко равница и степа (кружни покрет рукама који опонаша ширину и равницу) у Јапану, где сунце прво излази, (покрет – облик круга) живео ја мали принц Шен.
Свакога јутра устајао је рано и слушао цвркут птица у свом дворишту.
Али једног јутра је устао, дотрчао до прозора, отворио га, ослушнуо и не чу ништа.(ослушнимо и ми)
Била је потпуна тишина. (прст на уста)
Растужи се Шен (опонашање туге) и полако, погнуте главе, крену назад у своју собу.У дугачком ходнику видео је свог високог старијег брата.Брат је приметио како је Шен тужан, па га упита за разлог.Кад му Шен рече шта га је растужило, брат одлучи да га поведе у оближњу шуму гдесигурно има птичица. Ухватио га је за руку.
Тихо је шапнуо Шену да морају да ходају на прстима, да не би пробудили своје родитеље.
На прстима су стигли до великих врата, лагано су их отворили и изашли из дворца. Тада су потрчали и брзо су стигли на ливаду.
Брат рече Шену:
„Трава је мокра,гази овако да не наквасиш прсте на ногама. (кретање на петама).
Погледај, ево кућице коју су направили мрави.(чучањ).
Прескочи је овако да је не срушимо.“(корак са подизањем ноге увис).
Стигли су у шуму,погледали око себе(лево-десно,горе-доле главом)да виде где су птичице.
Много су се зачудили. Слегнули су раменима, замишљено се гледајући.
Нигде на видику није било ни једне птичице.
Брат је казао: „Сигурно су се сакриле,чучнимо и ми да се сакријемо. (чучањ)
У том тренутку чуше цвркут птица.
„Ту су Шен“, рече брат. „Седи овде и уживај у њиховој песми док ја прокувам воду из потока да попијемо мало да се освежимо(вода је тада морала да се прокувава због бактерија).
Шен је сео и наслонио се на дрво. Затворио је очи и уживао у цвкуту птица у мирису младе траве.
Брат се убрзо вратио, ставио бокал са водом између њих да би се вода охладила.
У том тренутку дунуо је ветрић и један лист са гране паде у бокал. Шен то није приметио, али кад је узео чашу да попије воду, видео је да је вода у чаши променила бој
Брате, погледај моју воду.”(демонстрација са чашом и листићем чаја-деца гледају промену боје воде)
Брат брзо узе Шенову часу да проба обојену воду. Укус је био прелеп.
Брат је дао чашу Шену да и он проба. Шен је гутаљ по гутаљ испио пуну чашу. Било му је топло и лепо.
Отрчали су кући и показали оцу-цару Јапана своје откриће. Отац је одмах пробао чудан напитак.
Цар се одушевио, пљеснуо је задовољно рукама и наредио да се стално пије диван напитак.
Од тога дана људи уживају у мирисном, лековитом напитку који су назвали ЧАЈ.
Аутор: Драмски метод
