Више

    Мала школа музике – Харфа

    Харфу сачињава тространи оквир, са низом жица. Основа оквира је педалијер у чијим отворима се налазе педали за прештимавање. Овај систем (педални) има седам полуга, на постољу, три са једне и четири са друге стране.Свака полуга прештимава истоимени тон кроз све октаве.

    Са леве стране су полуге х, ц, д, а са десне е, ф, г , а (оне омогућују извођење поменутих тонова). Свака полуга има три положаја. У горњем положају тон је најнижи, а сваким другим померањем, тон се повишава за полу степен.

    Усправно на постољу налази се стуб, који је шупаљ и кроз који пролазе полуге за прештимавање. Друга страна је такође шупља и она највише резонира (сама је резонатор), јер има велику површину и пет отвора на себи. Харфа има врат у облику слова С, на коме се налазе чивије.


    Илустрацијa

    Оне су зашрафљене за дрвени врат и служе за штимовање жица. Жице се штимују посебним кључем и то веома често јер су направљене од најлона, који веома брзо попушта. Врат и стуб се повезују мостом, у коме се налази горњи систем за прештимавање.

    У том систему (механизму) се налазе покретни котурићи са по два мала клина. Свака жица пролази између клинова ових котурића и када се котурић заокрене долази до промене, како у трајању тона, тако и у његовој висини.

    Харфа има 46 до 48 жица и укупни распон јој је од 1цес до ас4. ради лакшег сналажења свирача, све жице Ц су обојене црвено, а Ф плаво. Једанаест жица најдубљег регистра обмотане су металном нити.

    Музика за харфу се нотира на два линијска система. Горњи се односи на десну руку и записује се у виолинском кључу, а доњи се односи на леву и претежно је у бас кључу.

    Харфа се почела користити као солистички инструмент тек од XВИИИ века.
    Најпознатији су Хендлов и Моцартов концерт за флауту и харфу. У то време је укључена у оперски састав, а у симфонијски оркестар, се прикључује тек са појавом романтизма. Користи се за извођење камерне музике.


    Најстарији запис о харфи налази се на египатским споменицима и у гробницама. Код Египћана је постојала лучна харфа, а код Асираца угласта. У Грчкој је постојао тригонон-први тип са потпуним тространим оквиром, који подсећа на данашњи модел инструмента. Неговала се китародија (употреба китаре и гласа), као и китаристика (чисто инструментална музика).


     

    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_img