Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић, поводом седам деценија постојања књижевног часописа „Змај“ говорила је за наш портал о најважнијим темама и света културе. Она се присетила, да је као дете читала наш лист, али и да данас чита наше електронско издање, јер је њено одрастање, као и њених вршњака, било незамисливо без нашег листа, који је деци помагао да буду бољи људи кроз културу, а одраслима да сачувају дете у себи.
Министарство културе ове године је остварило рекордан број пројеката. Нашу земљу посетили су најпризнатији уметници. Да ли су планови и очекивања испуњени, и који тренутак ћете највише памтити из ове године?
Остварени економски напредак земље у последњој деценији омогућава и све већа улагања у културу, обнову установа културе које су биле девастиране и запуштене деценијама и изградњу нових позоришних сала, музеја, галерија. Успели смо посвећеним радом да оставримо у овој години за нама све оно што смо зацртали – од успешне реализације програма прве Престонице културе Србије, града Чачка, пројекта „Градови у фокусу“, који је омогућио само у овој години обнову 33 културна центра, музеја и других објеката, заштиту културног наслеђа, преко успешног међународног представљања наших уметника и уопште подршку уметницима.
Зато ми није лако да се определим који ћу тренутак највише памтити из ове године, јер их је заиста много – од спектакуларног отварања прве српске престонице културе, обнове Музеја Југославије после много деценија, изградње новог мултифункционалног и модерног културног центра у Пироту, нове Мале сале Позоришта у Нишу, па до изузетно успешне обнове једног од највећих стратишта у Другом светском рату, Меморијалног центра „Старо сајмиште“, који након 78 година занемаривања данас постаје важно место културе сећања по свим највишим европским и светским стандардима – каже министарка културе.
Поред свега овога, један од приоритета улагања у културу је брига за децу и младе, јер добро знамо да је за улазак у свет одраслих са културом вредна инвестиција и завештање за будућност. Зато сам са министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић потписала Протокол о сарадњи у заједничком циљу да култура буде у већој мери доступна младима, будући да је Завод за проучавање културног развитка последњих година извршио бројна истраживања у основним и средњим школама на тему културне партиципације младих – ученика и тинејџера, као и о томе колико су учитељи, наставници и професори заинтересовани за такав облик практичне наставе.
Важно је да заједно мотивишемо наставнике и професоре да доводе ђаке у установе културе, а да оне предложе додатне програме за све узрасте ученика, од првог основне до почетка студија. Истовремено, чињеница је да је Министарство културе преко конкурса „Градови у фокусу“ само у последње три године омогућило обнову 109 објеката културе – музеја, галерија, позоришта, библиотека, архива широм Србије, како би свако дете, без обзира да ли живи у великом граду или селу, имало могућност да посећује културне програме, али и да се бави уметношћу.
View this post on Instagram
Поред тога, посебно је важно што ће наша земља добити дечји музеј реконструкцијом објекта старе поште на Савском тргу, у непосредној близини споменика Стефану Немањи, са две мултифукнционалне позоришне сале. То ће бити место које ће посећивати ученици и млади из читаве земље, где ће имати прилику да се упознају са нашом историјом, културом и да кроз интерактиван приступ продубе своја интересовања и стекну нова знања. На ово смо се одлучили у жељи да приближимо културу најмлађима, јер је изузетно значајно да младе окренемо култури од најранијег доба и да креирамо садржаје који ће њима бити занимљиви и блиски.
Морамо установе културе да прилагодимо потребама деце и младих савременог доба како би време проводила уз културу, а не да га троше на безвредне садржаје. Такође, прву престоницу културе Србије – Град Чачак прате програми намењени деци, као што је организовање више од 50 ликовних радионица за децу током којих су добили прилику да развијају своје таленте, али и да се изразе о важним темама за друштво попут заштите животне средине. У оквиру програма „Чачанска родна“ покренут је волонтерски сервис са циљем укључивања деце и младих у организацију и осмишљавање културних програма кроз волонтерски рад. Подржавамо и бројне традиционалне манифестације за децу, као што су „Змајеве дечје игре“, али на пример и меморијално такмичење за младе композиторе која носи име „Андрија Чикић”, у част великог талента чији живот је трагично угашен – каже министарка.
Која дечија књига Вам је омиљена, због чега?
Чаробна „Јежева кућица“ Бранка Ћопића је књига које се и данас добро сећам. Када сам је као дете први пут читала, очарала ме необична форма, али и позитивна емоција којом ме испунила. Маестрално написана једноставним, питким и деци блиским језиком, ова књига ми је у ликовима шумских животиња на шаљив начин помогла да већ као дете у неким људима препознам карактерне особине.
Одрастајући у дому пуном љубави у личност за коју је породица апсолутни приоритет, највећа драж и магија „Јежеве кућице“ је универзална порука коју никада не смемо да заборавимо: да своју кућу и своју земљу волимо упркос покушајима изругивања од стране оних који нису добронамерни. Свако дете се сусрело са ругањем, а добронамерни и дружељубиви Јежурка Јежић показује како се са тим изборити и од тога одбранити.
Да ли имате неки савет за младе људе који размишљају да се прихвате пера и књижевности?
Са културом је све лепше, па тако и одрастање, јер нам уметност проширује видике, открива нове светове и помаже да премостимо неке наизглед непремостиве препреке, а што је најважније, да боље разумемо и свет и људе око нас. Маштовитост и креативност коју деца и млади носе важно је подстицати и омогућити им услове да то могу да преточе у нека нова уметничка дела.
Писањем, цртањем, или неким другим облицима изражавања и стваралаштва уче истовремено и како превазићи многе ситуације из свакодневног живота – како изразити емоције, разрешити неке недоумице, ослободити се тескобе која мучи и младе, као и нас одрасле. Зато деци и младима, посебно у данашњем времену виртуелних игрица и друштвених мрежа, саветујем да се окрену култури, да што више посећују културне програме, развијају креативност и таленте за које можда нису ни знали да их поседују.
Како бисте описали тренутни положај дечје књижевности у Србији?
Србија је одувек била расадник књижевних талената, па и данас имамо изврсне савремене писце дечије књижевности, што је показао и недавно одржан Београдски сајам књига, где смо имали прилике да сагледамо бројна остварења намењена деци. Посебно ме је обрадовало интересовање деце за сајам књига. Иако данас модерне технологије у великој мери заокупљају њихову пажњу, важно је да их од малих ногу усмеримо на читање књига, и то не само оних у електронском формату, већ управо на овај традиционални начин.
Зато ме радује када видим да поред долазака са школом, деца посећују ове манифестације у пратњи родитеља, јер верујем да је то најбољи пут за добро и срећно одрастање. Министарство културе улаже велике напоре да дечију књижевност популарише, да буде доступна деци и родитељима како би им књиге постале најбољи пријатељи. Култура читања усваја се од најранијег детињства и родитељи уместо модерних телефона, таблета и других екрана деци најпре треба да приближе књиге, наравно примерене њиховом узрасту, да би деца научила да са књигама живе. Ако су до поласка у предшколске установе или школе деца заволела музичке књиге, сликовнице, бојанке или неке друге књиге, нема сумње да ће бити више заинтересована и за лектиру, али и за књижевност изван обавезног наставног градива.
Библиотеке, као и одласци на позоришне представе и филмове, такође су изврсна места за неке породичне ритуале и није нужно да се своде само на организоване школске посете. Од много пријатеља сам чула да су тинејџери након одгледаног филма посвећеног неком њиховом јунаку узимали да читају књиге које су пратиле те приче. Из године у годину Министарство културе пружа све већу подршку дечијој књижевности почев од манифестација које популаришу књижевност, превођења дечијих књижевника, преко реконструкција, дигитализације и опремања библиотека широм земље, до гостовања аутора књига за децу на сајмовима књига у земљи и иностранству.
Суштински бих положај дечије књижевности у Србији описала као веома плодно тле које има огроман потенцијал, а уз неспорну подршку државе за даљи развој, верујем да заједно можемо, уз подршку образовног система и посебно родитеља, остварити значајне резутате.
Да ли сматрате да је Министарство културе дало довољну подршку писцима ове године?
Буџет Министарства културе је из године и годину све већи за све видове уметности па тако и за књижевност. Подршка библиотекама широм Србије за откуп књига значајно доприноси обогаћивању њихових фондова и један је од механизама даљег развоја издавачке делатности, библиотекарства, али и популаризацији културе читања.
Напоменула бих да је буџетом за следећу 2024. годину предвиђено 182 милиона за подршку развоју књижевног стваралаштва, док смо у години за нама издвојили 178,5 милиона за подршку развоју књижевног стваралаштва, преводилаштва и издаваштва. Само конкурсом за превођење репрезентативних дела српске књижевности у иностранству, у 2023. години определили смо више од 12 милиона динара за 72 пројекта који ће наше књижевнике представити међународној публици.
Са преко 17 милиона динара подржали смо близу 100 књижевних манифестација и књижевних награда, а није изостала ни подршка за учешће савремених књижевника на многим сајмовима књига изван земље. Дакле, улагање у културу и све што чини културну сцену Републике Србије је из године у годину веће, а књижевно стваралаштво је високо на листи приоритета културне политике Министарства културе. Подршка писцима, као и свим установама културе и савременим уметницима је већа него икада раније и наставићемо да је негујемо.
Да ли сте као дете читали дечји књижевни лист „Змај“ и шта вам је највише привлачило пажњу у њему?
Са вама ћу поделити једну тајну – и данас читам портал листа „Змај“, јер је моје одрастање, као и многих мојих вршњака, било незамисливо без вашег листа, који је нама деци помагао да будемо бољи људи кроз културу, а одраслима да сачувају дете у себи. А ко сачува бар део детета у себи тај ће увек носити радост и ширити је на друге. Сећам се да су ми родитељи доносили „Змај“ до поласка у школу, а у школи смо имали претплату и чим би „Змај“ стигао, одмах смо га читали и коментарисали, а навијали смо и да радови ученика из одељења или из наше школе буду награђени, јер смо објаву награђених радова у „Змају“ сматрали највећим могућим признањем – објашњава министарка.
Привлачили су ме цртежи, литерарни састави, песме и приче вршњака и „Змај“ сам увек читала од корица до корица. Данас, читајући дигитална издања, радује ме да имамо много надарене деце у Србији и верујем да ће многи од њих бити једног дана плодни и успешни уметници.
„Змај“ слави свој 70. рођендан у јануару. Коју поруку шаљете читаоцима?
Часопис назван по великану српске књижевности Јовану Јовановићу Змају деценијама достојно негује лик и дело овог јединственог писца ког генерације и генерације носе у срцима. Афирмишући младе таленте који су на путу да постану наследници наших уметника светског гласа, „Змај“ би требало да буде незаобилазно штиво деце и младих. „Змај“ је прелепо сећање на детињство, али и водич за одрастање и стога, уз жељу да у наредном периоду буде део породица, васпитно-образовних установа и живота Србије, редакцији и читаоцима честитам овај важан јубилеј уз жељу да заједно наставимо да афирмишемо истинске вредности које уметност пружа.
