У градићу близу Лиона у Француској, Анонеју, пре више од два века живео је Пјер де Монголфије са својом женом и осамнаесторо деце. Поседовао је своју радионицу за израду хартије. У њој радила су његова најстарија деца, међу њима и своје синове, Жозефа и Жака.
Радећи са хартијом, они су убрзо приметили да топли ваздух подиже увис најмање комадиће, што им је дало идеју да направе балон који би испунили топлим ваздухом и који би се тако винуо у ваздух.
Након неколико успешних проба на малим моделима направили су велики балон од платна и хартије. 4. априла 1783. године браћа Монголфије су пред групом радозналаца винули свој балон у небо.
Не верујући сопственим очима, сви су са одушевљењем посматрали балон који се лагано уздигао чак до 2 000 метара висине. Затим ношен ветром превалио исто толику даљину. Био је то величанствен успех који се надалеко прочуо.
Само три недеље касније, у истом градићу, Жак Чарлс је изазвао ново одушевљење окупљене публике пуштањем у ваздух свог балона од гумираног платна напуњеног водоником.
Исте године, 19. септембра, браћа Монголфије су, по жељи француског краља Луја XVI, са поседа око краљевског двора Версаја начинила још један подухват. У корпи свог балона винули су у ваздух овцу, патку и петла који су на висини од око 500 метара превалили 3,5 километра у корпи балона, а затим се лагано приземљили.
Недуго затим, 21. новембра, за лет у балону одлучили су се и први људи – физичар Де Розијер и маркиз Д’Арланд. Изнад кровова Париза превалили су у балону читавих 12 километара наочиглед велике масе људи и заинтересованих научника од којих су многи претходно тврдили да ништа теже од ваздуха није у стању да се вине изнад земље.
Од тих првих човекових летова балоном прошло је више од два столећа. Током своје историје, балони су нашли бројне примене: у ратовима за извиђање непријатељских положаја, у метеорологији, спорту, телекомуникацијама и сл. У Другом светском рату препречавали су летне путање немачким ракетама „фау-1“ упућеним на Лондон и на друге енглеске градове. Они су свакако заслужни и за развој каснијих врста летелица – цепелина, односно дирижабла.
Са балонима су изведени бројни невероватни подвизи – између осталих, један од њих је изведен недавно, када је Американац Стив Фосет, заљубљеник у балоне, постао први човек који је балоном облетео читав свет.
Додуше, тек из шестог покушаја – са својим балоном висине 42 метра и ширине 18 метара отиснуо се у висине и након 14 дана, облетевши Земљу преко јужног дела хемисфере, 4. јула ове године спустио се на тло крајњег запада Аустралије преваливши пут од 31 380 километара.
