Више

    Књижевна трибина: Андрић је српски класик

    Академик Миро Вуксановић оценио је данас као велики подвиг објављивање Критичког издања дела Иве Андрића, и нагласио да је дефинитииван, званичан датум рођења нашег нобеловца 10. октобар.

    Говорећи на трибини Сајма књига „Време памћења: Критичко издање, приређивачки изазов (130 година од рођења Иве Андрића)“, Вуксановић је рекао да у јавности још увек слове два датума рођења великог писца.

    – У крштеници пише 9. октобар. Међутим, Андрићеви биографи су истраживали и утврдили да је рођен у ноћи између 9. и 10. октобра али да је прошла поноћ. Стигао је на овај свет 10. октобра – рекао је Вуксановић, председник Управног одбора Андићеве задужбине.

    Подсетивши да писцу тај датум није био важан, Вуксановић је нагласио да јесте проучаваоцима његовог дела, и да Задужбина сматра да је 10. октобар званичан рођендан, када се традиционално додељује књижевна Андрићева награда.

    Приметивши да су ретка у свету критичка издања, чији је крајњи резултат основни ауторов текста, када се уклоне штампарске и друге грешке.

    Вуксановић је оценио као велики подвиг досадашњих 17 књига критичког издања Андрићевих дела објављених од 2017. године до сад. Вуксановић је оценио да објављивање критичког издања „не би имало смисла да Андрић није “жив писац“ и класик“.

    Према његовим речима, Андрићева библиографија обухвата више од 20.000 записа, а за само последњих 10 година било је 372 издања на српском језику и 129 на страним језицима, док је о Андрићу објављено 115 књига и зборника.

    – Тај обим и ођек говори колико је Андрић актуелан – оценио је Вуксановић.

    Руководилац пројекта „Критичка издања дела Андрића 2016-2024“ Зорица Несторовић је најавила да се пројекат наставља и да су у штампи две књиге Андрићевих есеја.

    Несторовић је нагласила да „овим критичким издањем писац добија посебно утемељење у својој култури и њиме се успоставља основни текст сваког његовог дела“.

    Према њеним речима, критичким издањем се успоставља и „хронологија стварања, до облика који се може сматрати изразом његове последње стваралачке воље“.

    Несторовић је додала да је „пажљив минуциозан рад“ склапање уговора поготово са страним издавачима, где се води рачуна о сваком детаљу од предговора и текста на корицама, до тога како је написана Андрићева биографија.

    Према њеним речима, у иностранству се дешава да Андрића хоће да ставе у разне идеолошке оквире, а Задужбина инсистира да се поштује његова воља и припадност српској књижевности.

    Несторовић је подвукла да је „Андрић класик српске књижевности“, чија дела данас дају одговоре на питања савременог човека.

    – Кључно је да све културе имају једног или два аутора за које се може рећи да су класици, или класици за поједини период. Да буде класик мериторно је да писац има поетску моћ на којој се утемељује култура којој припада – оценила је Несторовић.

    Управница Задужбине Маја Радонић је нагласила да од 2017. добијамо „канонски прочишћени основни текст“ Андрићевих дела, који иде издавачима и то је „једини ауторизовани текст који се објављује и преводи широм света“.

    Радонић је рекла да интересовање за Андрића не јењава, што показује Сајам књига, где су „Андрићева дела увек у врху продаје, а после њега иде Јован Дучић“.

    ИЗВОРТанјуг
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_img