Захвалност свима онима који су снимили видео подршке у име поновног изласка часописа, целокупне редакције, главног и одговорног уредника Михајла Жиловића, саопштила је Мила Алечковић, уредник Змаја.
Захвлност уредника Змаја испред целе редакције листа – Деца ће вас заувек упамтити!
Јован Јовановић Змај – највећи породични песник у српској књижевности.
Јован Јовановић Змај је рођен 1833. године у Новом Саду. Провео је детињство у имућној породици. Школовао се у Гимназији у Новом Саду, где се уместо српске учила мађарска историја.
Студије у Бечу, Прагу и Пешти, као и превођење слободарских песама, утицало је на његово демократско опредељење. Најпре се определио да студира права. Од 1863. до 1870. ради као управник Текелијанцима, студира медицину и уређује сатирични лист Змај. Службовао је по разним местима: Нови Сад, Сремски Карловци, Панчево, Футог, Сремска Каменица, Београд, Загреб, Беч…У Пешти је студирао медицину. Као лекар је радио по Војводини, Србији и Хрватској и управо та професија је појачала његову урођену трезвеност и рационалност, а у исто време му и омогућила контакт са децом.
Занимљиво о Змају
Змај је иза себе оставио богату архивску грађу. Писао је целог живота, од 1849. године када су настале његове прве песме, па све до својих последњих дана, када је написао упуства о властитој сахрани уочи смрти 1904. године.
Несумњиво је једна од главних личности не само епохе романтизма, него и у целој нашој књижевности друге половине 19. века.
Писао је лирске песме, баладе, сатире, хумористичне и песме за децу, једну комедију, романтичне приповетке, хумореске, критике, беседе, препевао је поједине песме или већа дела преко стотину страних песника.
За двадесетогодишњицу његовог рада у Новом Саду приређена је права национална светковина у његову част. Члан одбора за прославу био је и Лаза Костић, 1874.
Важно је поменути овог писца када говоримо о Змају јер је он написао Беседу о Змају, издату у Матици српској, и у њој говори тако да сви мисле да је љубоморан на Змаја.
Аутор и сам сматра да је у питању једна од најболнијих књига у српској књижевности, књига која представља дијалог са имагинарним саговорником, али и са читавим низом савременика, и књига која остаје једна велика, храбра и чиста одбрана поезије.
