Пише: Александар Амиџић
Кроз разговоре које свакодневно водимо у нашим међуљудским односима неретко
се јави и питање о читању. Одговори који уследе у себи садрже дозу комичности и ироније. Међу мојим омиљеним су следећи: „Ма шта да читам, ако је нешто вредно снимиће филм или серију о томе“, „Читам ја, али не књиге“ и мој омиљени „Немам времена за читање“. Када сам лично, међу својим пријатељима спроводио „анкету“ на ову тему, често је уместо одговора уследио само саркастичан поглед, а затим и брзопотезно „скроловање“ по телефону, како би се надокнадило „изгубљено време“ проведено на некој од друштвених мрежа. Често сам као реакција на поменуту ситуацију, размишљао о томе колико нам заправо треба да прочитамо неку књигу.Да ли сте знали да је за читање романа просечне дужине потребно од четири до шест сати?
Водећи се овом претпоставком, кроз недељу дана човек може прочитати целу књигу, читајући мање од пола сата дневно! „Па то је сјајно“, рекли бисте, „али на тај начин се може прочитати само до три књиге месечно, што и није неки велик број“- већина младих у Србији својевољно прочита једну до две књиге годишње.
Да, то су званични подаци разних анкета и истраживања, али како нисам вичан математици, статистици и уопште бројевима оставићу тај задатак вама да их проверите. Многи данашњи познати филмови и серије су снимљени по узору на књижевна дела. „Па зашто онда читати“ рекао би мој пријатељ чији сам одговор узео као пример у првом делу текста. Сигуран сам да вам је познат осећај исчекивања неког филма или серије. Увек хоћемо да знамо више о некој тематици, о ликовима, о њиховим причама. У том претеривињу да заситиммо „нашу глад“ за поменутим детаљима, понекад идемо и до самих граница, па тако постоје филмови који су испратили детињства вишеструких генерација..
Они се и даље снимају и активни су, а нама и даље није довољно. Верујем да схватате колика је моћ књига, ако вам кажем да су филмови неретко само мали делић, да не кажем поглавље, једне књиге. Тек када читамо књигу тада добијамо потпуну слику и садржај, прича се продубљује, ликови су нам ближи, упознајемо се са безброј нових детаља, размишљања, филозофија, емоција и многих других фактора јединсвених, и свосјтвених једном књижевном делу.
Опште прихваћено мишљење је, да када се напише добра књига, људи помисле како је то одлична идеја за филм. Слажем се, и подржавам идеју прављења филмова на тему књига, али из свега приложеног неће вам бити тешко да схватите да их они никако не замењују, а сада знате и зашто. Да ли сте знали да славни филозоф Имануел Кант никада није напустио свој град? Збуњени читалац би се на овом месту највероватније запитао, због чега се ова чињеница из света филозофије налази на страницама занимљивости из књижевности.
Проницљивији међу вама већ су схватили о чему је реч. Наиме Кант, до дана данашњих важи за једног од највећих и најцењенијих личности у области филозофије, написао је многа дела, проширио наше схватање живота и света око нас, и унапредио мишљење многих прошлих и будућих генерација. Кључан податак је да је пре свега много читао, а књиге су му омогућиле да упозна људе, места и прикупи знање стечено широм света, без да је икада морао да напусти свој вољени родни крај Калињинград, где је живео пуних 79 година.
Читалац живи хиљаду живота пре него што умре… Човек који не чита књиге живи само један.“ Џорџ Мартин, Плес са змајевима Па шта чекате, драги читатељи, обуците се и запутите до прве књижаре или библиотеке, јер сигуран сам да нико међу вама не жели да проживи само један живот!
