Aприлска песма, Десанка Максимовић

Девојчице, ја сам расла
где расту зебе и чворци,
где хује пропланци, шуме,
и ветри развигорци.

Двориште је моје било
поред саме бистре реке,
навраћале су у њега
често лисице и зеке.

Девојчице, ја сам расла
где се у високој трави
поваздан играју жмуре
скакавци, попци и мрави.

И сад, чим добијем писмо
од зеленога априла,
пожелим да се вратим
где сам у детињству била.

Кућа је стајала моја
украј кућице пужа,
близу танке путање
што се кроз поље пружа.

Тркали су се са мном
потоци, брзи тркачи,
хрвала сам се с ветром,
да видимо ко је јачи.

Пљуском сам априлским ишла
по води до чланака,
обућицу је моју
сушила добра бака.

И сад кад добијем писмо
од зеленога априла,
сетим се како је она
добра, предобра била.

Ја сам расла где звезда
изнад брда израста,
где се играју на ветру
деца граба и храста.

Расла сам тамо где расте
месец румени, здрави,
с децом се на реци игра,
мост им сребрни прави.

Расла сам где расте небо
изнад поља у цвету,
била сам ближа сунцу
но жутом сунцокрету.

Зато, чим ми се април
картом отуда јави,
пожелим да са њим прођем
тамо по густој трави.