Дивно ли је изненада
наићи на горску чесму:
још је не угледа око,
а њену зачујеш песму
негде под брдом дубоко.
Ти потрчиш као дете
у правцу њенога гласа,
купина те у ходу сплете,
пробијаш се кроз густу честу
или кроз папрат до паса.
А када стигнеш задихан,
од дивљења станеш у месту:
поређале се на жилу
под којом вода се рађа
сенице, грмуше и жуне
па развезале причу
као жене на перилу.
А ти, од страха да се
не преплаше и не збуне,
да не побегну у грање,
сакривен иза жбуна
слушаш радосну чесму
и њино чаврљање.
