Овај час, овај час,
један пас,
на узици од свиле,
са ноктима од лила,
с машницом од тила
пролази крај нас.
Једна жена стара
са њим разговара:
– Фифи, гледај право,
Фифи, дигни реп.
Фифи, пази дрво.
Фифи, ниси слеп.
Фифи, машну пази.
Фифи, лепо гази.
Фифи, то не њуши.
Фифи, горе уши.
Фифи, ти знаш ко си.
Фифи, не пркоси.
Фифи, језик ниже.
Фифи, ходи ближе.
Фифи, не скакући.
Фифи, сад ћеш кући!
Тако Фифи живи
на узици од свиле,
са ноктима лила,
са машном од тила,
Тако жена стара,
са њим разговара.
Тако овај час
прођоше крај нас.
