Кад мати уноћ плете:
кô звончићи звоне игле.
Знај: то су кише стигле.
Облаци над кровом лете.
Кад мати уноћ плете,
то она сјај сунца краде,
да мећаве не изненаде
у планини сирото дете.
Кад мати уноћ плете,
игле се мачују, сјајну.
То она неку тајну
у плетиво своје уплете.
Кад мати уноћ плете,
чуј: певачи сред ткана.
Да ли то она сана:
јунак је њено дете!
