Није осмех лажљив, то је мука што се скрива
ново време тера да заборавим ко сам била
мирна судба, но под мојом звездом крива
казаће ти осмехом шта је мука крила
Неко сам нови, и лепши и јачи, човек бољи
који зна себи име, ком срећа је по вољи
чија памет добро прави, не мења свој правац
у прошлост не иде, где себи сам странац.
И ја више не сећам се ко сам била.
Заборавила да сам крива, сва огледала поломила
јер нови сам човек и нови је пут
све док ме не сете,
од Туге ми је кожа, од Среће само капут.
Ксенија Калезић рођена је 2001. Пише од кад је научила како се то ради, последњих година нешто вештије. Генерално се интересује за све што човек из непознате потребе створи.
