Ноћ је кад небо обуче тамну хаљину са сјајним
туфницама
и на уздигнуту крагну стави сребрни брош
мјесеца,
ноћ је кад у немирним сновима брижних мајки
мирно и безбрижно снивају дјеца.
Ноћу снови одлете на друге планете
и дуго, дуго лутају бескрајем свемира,
ноћу шуме, птице и ријеке немају имена,
ноћу дан снива у далекој Земљи мира.
Напомена:
Из архиве „Змаја”.
Овај материјал је дигитализован и приређен за наш портал из наше архиве. Строго је забрањено копирање, преношење на друге сајтове, портале и друштвене мреже без писане дозволе редакције.
