Највише на свету нервирају ме новогодишње честитке! Али, немојте погрешно да ме разумете. Ја се много обрадујем кад их добијем. (Оне са Дизнијевим јунацима, па оне на расклапање, а тек музичке – стварно су супер!)
Али, проблем је у тексту. Садржај је оно што ме излуђује! Знам да је блам овако говорити, али тако је – шта да се ради. Добро, знам, све што у њима пише – од срца је, оне су препуне најлепших, најискренијих жеља… Али, каквих? И чијих? И за кога? И шта те жеље, у ствари, значе? Све нешто округло, па на ћоше. Ништа конкретно, све изокола. Те желим ти ово, те оно, а ни помена о играчкама, на пример. Ни говора о МОЈИМ жељама.
Уосталом, уверите се сами, па ћете схватити о чему говорим…
Ево неколико честитки које сам добио ове године, а ни оне од претходних се не разликују много:
„СУНЦЕ ДЕДИНО! Желим да нам и у овој години обасјаш свима наш пут и нека те срећа свуда прати!!!“
„МИЛИЦЕ БАБИНА! Жив ми био и здрав у Новој години, и велики порастао, љуби те твоја БАБА!“
„ПИЛЕ УЈКИНО! Буди нам и у Новој години наш дика и понос и дабогда те мир и спокој пратили довека!“
„Нека се НАНИНА глава паметна ове године испуни знањем и добије све петице!“
„ЗЛАТО ТЕТКИНО! Буди нам у Новој години весео, добар и послушан! Нека вам свима ова година буде сретна и берићетна!“
Ето, сад сте, ваљда, и сами схватили да ови моји најмилији нису ни мало мућнули главом док су смишљали и писали ове честитке. Оне, из више разлога, брате, не ваљају!
ПРВО – они ми желе неке ствари које већ имам! (Хвала богу, жив сам и здрав, а паметна глава ми је већ на раменима.)
ДРУГО – Неке ствари нема ни сврхе да желе, јер се ионако неће никада остварити. (Добар и послушан нисам, нити ћу икада бити, а све петице такође никад нећу имати.)
ТРЕЋЕ – Половину тих њихових жеља ја уопште не разумем! (Шта то значи „Обасјај нам пут…“, „Буди дика и понос…“, „Нека те спокој прати…“, „Нека ти година буде сретна и берићетна!“ Свашта!!!)
ЧЕТВРТО – Свака њима част на лепим жељама, али све су то ствари које ће, пре свега, усрећити ЊИХ, а не МЕНЕ. Нико се од њих није запитао шта то „сунце дедино“, „пиле ујкино“ и „злато теткино“ у ствари жели. Ваљда је најважније да се остваре све МОЈЕ, а не ЊИХОВЕ жеље.
Али, нек им буде! Ја им од срца желим да им се све те њихове жеље испуне… Али како?
Моје бабе, деде, тетке, ујаци и остали желе да ја у Новој годдини имам МИРА, ЉУБАВИ И СРЕЋЕ! Као да то зависи од неког другог, а не баш од њих самих, лично, на првом месту! (Потрудићу се да то мало боље објасним, макар вама, кад већ они нису схватили.)
Ако већ сви желе да у Новој години имам МИРА, онда нека ме оставе на миру док гледам цртаће, играм видео-игрице, слушам вокмен, радим на компјутеру или хватам зјале по соби. Мира ћу имати кад ме пусте да глуварим до миле воље и престану да ми звоцају због учења, кад ћале престане да пуши и пије, деда да хрче, баба да ме цмаче и кад сви заједно прекину да урлају, псују и свађају се по кући.
Ако толико желе да у Новој години имам ЉУБАВИ, нека они сами мало измене своје начине исказивања љубави према мени. Уместо што „раде као стока због мене“, што су ми „купили све што се пожелети може“, а ја сам „незахвалан“ – могу мало другачије да обрате пажњу на мене. Нека тата иде некад са мном на санкање и грудвање уместо што по цео дан буљи у телевизор и гледа вести и утакмице. Нека ме мама поведе, на пример, на Новогодишњи вашар, уместо што џеџи код фризера и педикира. Нека деда пође некад са мном у биоскоп, уместо што иде код комшије на партију шаха и ракијицу. А баба би се боље провела кад би саслушала бар један мој виц, уместо што по пола сата блебеће преко телефона са кума-Персом о реуми, пензији и туршији.
И најзад, ако толико желе да будем СРЕЋАН у овој години и уопште у животу, нека ме пусте да по цео дан возим ролере и бајс, иако ми је „књига најбољи друг“, нека ми дају да прочитам сто стрипова за лектиру, нека ми деда, уместо лептир машне, поклони свој штап за пецање. А баба, ако већ жели да ме усрећи, нек престане да ме кљука својим смрдљивим купусом и пасуљем и нека пређе на крофне и палачинке.
И на крају, боље да мама и тата прекину да узалуд маштају о мојој музичкој, глумачкој и лекарској каријери. (Једино ћу стране језике савладати, јер то је корисно, зато што желим да будем камионџија и да пропутујем цео свет!)
На жалост, сумњам да ћу имати мира, љубави и среће ако се на њих ослоним. Зато ћу се, ипак, обратити Деда Мразу за помоћ једним кратким писмом:
Драги Деда Мразе!
Ако бар ти желиш да ме усрећиш (кад већ моји неће и не могу) и да ми испуниш једну жељу – молим те, када будеш долазио, упрегни у своје санке једног малог, малог, сибирског хаскија (знаш, то је онај пас, сребрни, са плавим очима, који може све да поднесе, и хладноћу и снег и лед, па ће, ваљда, поднети и моју породицу!) Доведи га, па ми га стави испод јелке за Нову годину! Са њим ћу бити стварно срећан!
А што се љубави тиче, кад будеш свраћао код оне Љубице из III-2, исто са плавим очима, ти јој шапни – да ме обавезно пољуби за Нову годину!!!
