Видим и сам — хладно је,
од зиме ми цвокоћу вилице,
стога сам решио —
отварам пансион за птице!
Не могу, брате, више да гледам
јадне врапце и тужне сенице
како на ветру залуд облећу
око запетих складишта
кукуруза и пшенице.
С татом сам се већ договорио,
у начелу, он пристаје.
Само се још мама помало нећка,
моја јој се соба баш и не издаје,
(знате већ какве су маме —
оне вам све посматрају
с хигијенске стране).
Дакле, чујте!
Од сутра отварам прозоре,
па све птице нека изволе!
Биће им топло,
имаће хране,
а у мојој соби могу остати
све док пролеће не гране!
