У сваком времену постоји понеки писац чије дело не личи на гром, већ на светло које се не види одмах — али кад га једном приметиш, престанеш да замишљаш свет без њега. Такви писци промене читаву једну генерацију, а да никога нису гурали лактом.
Међу њима је и Ранко Павловић — писац који је, не тражећи ништа за себе, деценијама обогаћивао и обогаћује оно што је у нама најосетљивије: способност да видимо свет чистије него што јесте.
За „Змај“ је Павловић много више од сарадника, аутора… Он је онај ретки стваралац чије смо приче и песме годинама примали као дар: као воду која се носи у длановима, пажљиво да се не проспе ни кап. Кад смо данас одлучили да му посветимо избор из дела на нашем сајту, нисмо урадили ништа свечано — учинили смо нешто природно. Исто као кад човек подигне поглед ка високом дрвету и сети се да је ту одавно, и да је од његове сенке живео много дуже него што је мислио.
Павловићев прозни и песнички свет грађен је од једноставних слика које човек памти дуже него што би очекивао: лист који се одваја, месец који се помаља, дечак који у својој несигурности личи на свакога од нас. Нема ту украса, нема позе, нема жеље да се буде већи него што јеси. И можда баш зато његова реч стоји чврсто, као камен у води — време пролази, али га не помера.
Овај наш мали избор није антологија, није попис, није ни преглед. То је покушај да се отворе једна врата кроз која читалац може да уђе у Павловићев свет. Да закорачи у ону врсту тишине у којој се ствари најбоље чују.
Овим избором не славимо само писца, већ и читаоца, оног стрпљивог, који уме да препозна добру реч.
А доброј речи, као и добром човеку, није потребно много, само да буде изговорена на време.
Редакција часописа „Змај“
ДАНАС ОБЈАВЉУЈЕМО
Текстове у којима се огледа његова рана јасноћа, један тихи, а моћан поглед у свет:
СУТРА ОБЈАВЉУЈЕМО
- Најлепша у улици
- Акција
- Чистач обуће
- Поноћ
- Огроман мали цвет
