Песник деликатног лирског исказа Томислав Маринковић преминуо је 8. августа 2025. године, у 77. години живота.
Маринковић је рођен 8. фебруара 1949. године у Липолисту код Шапца. Основну и средњу школу завршио је у Шапцу, а као слободни уметник живео је и стварао у родном крају. Прву збирку поезије, Двојник, објавио је са 34 године, а током наредних деценија изградио је препознатљив песнички глас, обележен меланхолијом, интимом и дубоком посвећеношћу вредностима које често остају у сенци савременог темпа живота.
Његова поезија превођена је на бројне светске језике, а објављено је и више избора из његовог опуса: Путовања кроз близине (2013), Издвојене тишине (2016), Изабране песме (2019) и Дуге сенке иза тренутака (2021). Приредио је и књигу Писац у врту (2016), а у часопису Повеља објављено је његово сећање на детињство Путовање у ораховој љусци (2017).
Добитник је бројних престижних награда: „Бранко Миљковић“, „Васко Попа“, „Мирослав Антић“, Дисова награда, Награда „Десанка Максимовић“, као и Награда за најбољу књигу на Сајму књига у Шапцу. За песму Бројеви добио је и „Заплањског Орфеја“.
Поводом Награде „Десанка Максимовић“, 2022. године одржан је научни скуп о његовој поезији, а зборник радова објављен је у издању Задужбине „Десанка Максимовић“ и Народне библиотеке Србије.
На жалост, преминуо је пре него што му је могла бити уручена овогодишња „Драинчева награда“ за збирку песама Шта о нама мисле анђели, коју је доделила издавачка кућа „Архипелаг“. Награда је требало да му буде уручена 25. августа на 56. „Драинчевим књижевним сусретима“ у Прокупљу.
У браку са Љубинком, имао је сина Вукашина. Време и место сахране биће накнадно објављени.
Редакција „Змаја“ породици, поштоваоцима и пријатељима упућује најискреније саучешће.
