Поводом годишњице смрти славног писца Данила Киша (Суботица, 22. фебруар 1935 – Париз, 15. октобар 1989), у петак, 14. октобра у 18.00 часова у Италијанском институту за културу у Београду одржаће се промоција италијанског издања књиге „Венац од трња за Данила Киша“ Миливоја Павловића у издању Службеног гласника.
Књигу је у Италији 2022. године под насловом „Уна цорона ди спине пер Данило Киш“ објавило удружење „Олтре ил Маре“ у преводу Миле Михајловић. На промоцији ће учествовати Роберто Чинкота, директор Италијанског института за културу у Београду, проф. др Миливоје Павловић, аутор књиге, др Мила Михајловић, ауторка превода, проф. др Радивоје Константиновић са Филолошког факултета у Београду и књижевни критичар Петар Арбутина. Одабране одломке из књиге читаће студенти Катедре за италијанистику Филолошког факултета у Београду.
Данило Киш сматра се једним од највећих југословенских приповедача XX века. Рођен је у Суботици 1935. године, од оца Јеврејина мађарског порекла и мајке Црногорке православне вероисповести. Током Другог светског рата изгубио је оца и многе друге чланове породице у нацистичким логорима, што му је обележило живот и образовање.
Гимназију је завршио у Цетињу (Црна Гора), а факултетску диплому стекао је на Катедри за општу књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Велики део свог живота провео је у Француској, радећи као лектор српскохрватског језика на универзитетима у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
Године 1962. објавио је своја прва два кратка романа, „Псалм 44“ и „Мансарда“. Трилогија на тему породичних недаћа, коју чине роман „Башта, пепео“ (1965), збирка приповедака „Рани јади“ (1970) и роман „Пешчаник“ (1972), а пре свега збирка приповедака „Гробница за Бориса Давидовића“ (1976) донели су му славу и уврстили га међу најзначајније писце његове генерације.
Поред тога, истакао се и као преводилац са француског, руског и мађарског језика. Добитник је различитих националних и међународних награда. Преминуо је у Паризу 15. октобра 1989.
Миливоје Павловић је српски награђивани писац и универзитетски професор, као и стручњак за књижевност, културу и средства масовне комуникације. Био је директор Културно-просветне заједнице Србије, министар информисања и директор Радио Београда. Сада је професор и декан Факултета за културу и медије и проректор Универзитета Мегатренд у Београду.
Члан је Удружења новинара Србије, а његова дела заступљена су у домаћим и иностраним антологијама књижевног и мултимедијалног стваралаштва. Аутор је многих есеја и монографија. Добитник је више значајних награда и признања.
