Кревет беспрекорно затегнут, скоро као војнички. Соба уредна, чиста, освежена. Чак се и на радном столу налази ваза са мирисним, тек убраним цвећем из баште. Оставља врло пријатан утисак, заправо такав моменат може припасти рубрици “Веровали или не“.
И сами родитељи били су пријатно изненађени затеченим призором, приликом буђења свог јединца-мезимца.
Колико јуче његова соба изгледала је као да је извршена општа преметачина. Разбацане ствари, пар лопти, гомила нереда на изволт’е… У нестварном миру, Миша је током јутра уредио своју собу, тако да нико од укућана није приметио када се “бацио“ на посао. Ово баш не личи на њега. Најпре што је устао раније, а и што је показао да може бити јако уредан. Позадина свега је татино обећање да ће га повести у фабрику слаткиша, ако поправи своје непримерно понашање и навике. То је Миша овога пута озбиљно схватио.
Његов тата има друга из војске, који је сада главни човек у фабрици чоколаде. Он му је предложио да на сјајан начин обрадује свог сина, не чекајући баш његов, за четири месеца, осми рођендан. Са нестрпљењем је ускочио у очев ауто и скупа се упутили ка циљу слатког ужитка, на коме би многи могли да му завиде. “Како ћу само друштву, ма читавој улици и школи да се хвалим шта све нисам пробао“, размишља на глас Миша. Већ је у ретровизору очевог аутомобила видео себе мусавог од разноразних посластица које обожава.
Сам улазак у огромну фабричку халу деловао је као да је закорачио у царство из неке бајке, којом га је мајка ранијих година успављивала. Ето, њему се остварио сан дечака, богами и одраслих људи, да прати читав процес стварања омиљених слаткиша. Коначно и да ужива у укусима многих, тек изашлих испод пресе. Ммм, колико утисака…
И заиста, ова посета остаће му још дуго, дуго у слатком сећању. У будуће, трудиће се да увек буде добар и марљив, јер тата је обећао још многа пријатна изненађења… А тата и мама увек су од речи!
