Два су миша,
са тавана ноћас сишла,
у шпајз су она дошла,
у чуду се чудном нашла.
Чега све ту има – нема,
„Ова госпа много спрема“;
Ту су тегле, флаше разне
и то пуне, а не празне.
Роткве, смокве, шљиве, гљиве,
сланинице – табла цела,
о предивна ноћи бела.
Кромпир, зелен, колут сира,
сад би овде, сад би онде,
од радости миш засвира.
Ал’ то зачу газдарица,
јер је будна и кад снова,
чило скочи и поскочи;
зграби метлу и повиче „ИШ“!
За секунду шмугну један,
па за њиме,
неста други миш.
