Једном давно, у густој шуми, живела је мудра лисица. Једног дана, док је шетала, наишла је на вука који је био веома гладан. Вук је одлучио да поједе лисицу, али она је била превише паметна за њега.
„Драги вуче,“ рече лисица, „знам где можеш наћи много хране. Само ме прати.“
Вук, верујући лисици, пође за њом. Лисица га је одвела до великог дрвета са шупљином у којој је био мед.
„Ево, вуче, овде има много меда. Само се попни и узми га.“
Вук је покушао да се попне, али је био превише тежак и заглавио се у шупљини дрвета. Лисица се насмејала и побегла, остављајући вука да се сам извуче.
Поука приче је да памет често може победити снагу.
