Објављена прва књига Снежане Црногорчевић

Часопис ”Змај”
Аутор:
Часопис ”Змај”
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
2 мин. читања
Фото: Podrinje.rs
Фото: Podrinje.rs

У Библиотеци Вуковог завичаја синоћ је представљена књига песама за децу „Најлепше је бити дете“, прва збирка поезије Снежане Црногорчевић из Лознице.

Ауторка је по занимању васпитачица у Предшколској установи „Бамби“ и инспирацију за писање, како каже, проналази управо у раду с малишанима. Збирком је обухватила 55 песама насталих у десетогодишњем периоду, подељених у четири циклуса, а књига је улепшана и са тридесетак илустрација Ларе Дорин, која је осмислила и корице.

– То су песме за децу предшколског до школског узраста, налик онима које сам и сама као мала читала и волела, пуне риме, ритмике и метрике. Деца су ми инспирација, са њима увек буде хумора и занимљивих ситуација, а песме из књиге су настале од 2012. до 2023. године – рекла је ауторка.

Своје прве песничке кораке направила је у основној школи, а прву награду добила је на такмичењу „Песнички поздрав пролећу“, као ученица трећег разреда. Награда је била збирка песама „Има нешто много важно“ Љубомира Ћорилића, што јој је дало нову вољу да настави и даље да пише.

– То су песме за децу предшколског до школског узраста, налик онима које сам и сама као мала читала и волела, пуне риме, ритмике и метрике. Деца су ми инспирација, са њима увек буде хумора и занимљивих ситуација, а песме из књиге су настале од 2012. до 2023. године – рекла је ауторка.

Своје прве песничке кораке направила је у основној школи, а прву награду добила је на такмичењу „Песнички поздрав пролећу“, као ученица трећег разреда. Награда је била збирка песама „Има нешто много важно“ Љубомира Ћорилића, што јој је дало нову вољу да настави и даље да пише.

Пише: С.П.

Поделите овај чланак
Пратите:
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *