„Змај књижевни часопис за децу” излазио је месечно (осим јула и августа) у периоду 1954–2004. године. Уређивачки одбор „Змаја” чинила је група еминентних књижевника попут Мире Алечковић, Александра Вуча, Бранка Ћопића и Арсена Диклића.
У приређивању „Змаја” окупљен је велики број сарадника, писаца и сликара. Сарадници су били: Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Божидар Ковачевић, Бранко Ћопић, Мира Алечковић, Арсен Диклић, Воја Царић, Слободан Галогажа, Никола Дреновац, Невен Церовић, Мато Ловрак, Вељко Петровић, Иво Андрић, Густав Крклец, Александар Вучу и Душан Костић.
Међу илустраторима истицали су се: Љубица Сокић, Боса Кићевац, Антон Хутер, Иван Лучев, Душан Ристић, Сава Николић, Зуко Џумхур, Др аган Савић, Марко Крсмановић и други познати сликари. Садржај часописа чине приповетке, мали позоришни комади, поеме, песме, нотни записи, преводи са различитих језика: словеначког, македонског, бугарског, руског, енглеског, француског, турског, норвешког итд. Ту су и најуспешнији дечји поетски, прозни и ликовни радови са редовних конкурса.
Прати их и забавни део са загонеткама, укрштеним речима, ребусима, скривалицама, као и Змајев албум са школом цртања (на задњој корици) Ивана Лучева, професора Академије ликовних уметности.
Овако је Мира Алечковић описала неке од сарадника часописа:
„Сећам се дана када је млади Аца Поповић, сав похабан, донео своју прву причу у редакцију – каже живи сведок књижевне историје, Мира Алечковић – Оставила сам га да пије кафу, док сам ја читала дечју причу о циганчету, не може бити лепшу. Питала сам да ли има још, а он је потврдио – наравно, слагао – и после два дана се појавио са још две. Послала сам га да са нашом секретарицом, уместо првог хонорара купи ново одело. Вратили су се и са две црвене мајице, оне чувене, какаве је касније увек носио.Међу чувеним сарадницима био је и Иво Андрић. Добро сам га знала. Није био тако затворен како су причали људи. Тражила сам му бајку за други број, рекла сам да нам је то неопходно, да лист мора да заживи… Он се запрепастио. Никад није писао бајке. Пар дана смо се убеђували док ми није послао причу од двадесетак страна. Умео је да буде људски благ. Дао ми је одрешене руке да скратим текст, а ја сам се једва усуђивала. Међутим све моје назнаке је без речи прихватио. Тако се први пут, баш у „Змају“ појавила чувена „Аска и вук“.
Песма која се нашла у чувеном првом броју посвећена новим читаоцима:
Гдегод вас има, с ког било краја,
потрчите и хватајте „Змаја“.
Свилени поздрав шаље вам
Мира
на крилима од лептира
Кроз многе буре води вам „Змаја“
петлића пет и силе дуге
уредник Аца
са Хималаја
поетски пилот пловидбе дуге.
И мене ево пред вашом кућом,
трчим, јури ме овца!
уредник Бранко
са мачком Тошом и џукцем Жућом,
с два стара буволовца.
Пуна вам кола новости вози
јурећи касом
уредник Арсен,
у стилу и прози
с веселим гласом.
