Није обичај да један часопис за децу пише о ноћном вандализму и разбијеним београдским излозима. Ипак, постоје тренуци када се мора искорачити из бајке. „Змај“ деценијама гради свет од стихова, рима и маште, учећи најмлађе да је књижара најбезбедније место на планети. Баш зато, када насиље овако грубо удари на дом у ком те књиге живе, ћутање више није чување деце – оно постаје окретање главе. Ову вест наша деца не би требало да читају, али ми одрасли не смемо да је прећутимо.
Ноћас је, у Улици цара Лазара, разбијен излог једне књижаре.
Књижара никада није била, нити може бити, обично продајно место. Она је светилиште тишине, сигурна лука у коју се склањамо када нам је свакодневица претешка. То је простор у ком папир чува колективно сећање и снове. Место где дете, прелиставајући прву сликовницу, открива да је свет много већи од онога што види, а одрасли проналазе утеху у реченицама које су их некада заувек обликовале. Свака полица у тој књижари јесте темељ наше културе; сваки наслов је светионик.
Зато камен који разбије излог књижаре не оставља за собом само комунални проблем и хрпу оштрог стакла на плочнику. То је ожиљак на лицу града. То је насртај на саму срж онога што нас чини цивилизованим људима и порука да простори духа више нису безбедни.
Ипак, они који мисле да се култура може застрашити заборављају једну стару, необориву истину: речи се не могу разбити.
Идеје, приче и стихови не могу се расути по калдрми и помести у заборав. Зато „Змај“, данас шаље најснажнију поруку солидарности нашим колегама – књижарима, издавачима, писцима и сваком читаоцу који је јутрос са кнедлом у грлу прошао поред разбијеног стакла. Стојимо уз вас, јер знамо да делимо исту мисију. Ваш излог ће поново бити цео, а књиге које чувате наставиће да храбре, теше и мењају животе.
Докле год постоје они који руше, морају гласније говорити они који граде, који читају и који не одустају.
Реченица наших колега каже: „Ако вам је добро — онда ништа.“
