Срда, Јован Јовановић Змај

Ја се често намрштим
И станем иза врата,
Пак се срдим и срдим
По два, по три сата.

Питају ме и отац,
И тетка и мама
„Шта је теби, Евице?“
Ја не знам ни сама.

А кад чело разведрим
(то ме стане труда)
Онда питам сама себе:
„Што си била луда?“