Заустио сам нешто да кажем
Вери, кад беше одмор трећи.
Али сам само промуцао:
– Шта сам ти оно хтео рећи?
Одлучио сам сутрадан чврсто:
Е, бићу јунак већи!
А кад ме погледа, промуцах опет:
– Шта сам ти оно хтео рећи?
Не смем више да станем пред њу.
Ал` срећом и других начина има.
„Што сам ти оно хтео рећи?“
сада је питам писамцима.
