Шта се деси, шта се збива,
дете кући нема мира.
Из вртића када дође,
тада њему мука прође.
Навикло је баку, деку,
углавном на јаку дреку.
Трчи лево, трчи десно,
никако да нађе место.
Играчкице свуда стоје,
зидови су пуни боје,
када нема где да шара,
зидове нам оно пара.
Мазите их, чувајте,
хаос се среди,
али моје дете,
мени много вреди.
Загрљај је један,
довољан сасвим,
да хаос заборавим,
и све разместим.
Пред спавање прича најлепше приче,
сва деца углавном једна на другу личе.
Јулија је медицинска сестра, која ужива да пише песме за децу. Мајка је једног дечака од пет година.
Jedna od lepsih i istinitih pesmica!
Divne li pesmice, poucne za mame.