Ноћас ме у сну таче нека рука,
Не знам која,
Сасвим кратко,
Само вечност до три док изброја.
И од тог додира дође до споја
Мене и неког звезданог света –
Не знам са којом од безброја
Маглина, звезда и планета,
Са којом од дуга.
Само ниједнога небеског слоја,
Ниједног круга,
Не могох се сетити кад се пренух –
Сем оне руке
Заборавих све у трену.
