„Књиге су саме по себи живот, а време проведено над њима представља најлепше сате позајмљене од судбине“, поручио је песник Драган Јовановић Данилов, који је у петак, 23. октобра, свечано отворио 69. Међународни београдски сајам књига. У беседи посвећеној снази писане речи, богатству српске културе и значају читања, говорио је о библиотекама као местима среће, књижевности као простору сусрета различитих култура и књигама које човеку помажу да боље разуме себе и свет.
У Хали 2 Београдског сајма, пред бројним писцима, издавачима, представницима културног живота и љубитељима књиге, свечано је отворен 69. Међународни београдски сајам књига, који се ове године одржава под слоганом „Речи граде свет“. Част да отвори једну од најзначајнијих књижевних манифестација у региону припала је песнику, романописцу и ликовном критичару Драгану Јовановићу Данилову.
Његовом обраћању претходило је представљање књижевности Туниса, овогодишње земље почасног госта, као и подсећање да су Даниловљеве песме заступљене у пет антологија објављених управо у тој земљи.
На почетку беседе Данилов је захвалио домаћим и страним издавачима, писцима и свима који су се окупили на свечаности, истичући да Београдски сајам књига представља својеврсно огледало не само главног града већ и целе Србије.
Своје размишљање о књижевности започео је подсећањем на речи америчког писца Хермана Мелвила, који је некада записао да је пловио океанима и библиотекама.
– Књиге и библиотеке велика су утеха за нервозну, сплинску душу данашњег човека. Сви смо ми текстуално повезани. Зато је најправилније и најистинитије одређење наше домаје – библиотека. Сви ми носимо дубоко у душама жиг библиотеке и нема лепше и укусније тишине од тишине у библиотеци. Библиотека је место земаљског уживања и, како би се то рекло, locus amoenus, место среће – поручио је Данилов.
Балкан као раскршће великих култура
Размишљајући о простору на којем настаје српска књижевност, Данилов је указао на богатство историјских и културних утицаја који су вековима обликовали Балкан. Према његовим речима, управо сусрет различитих цивилизација пружа писцима изузетне могућности за стваралаштво.
– Ми живимо на Балкану, а Балкан је простор једног фантастичног мешања раса, генетских фактора и најдиспаратнијих културних ентитета. То је једно поднебље које је озарено грчком, римском, византијском и оријенталном ватром, што писцу који овде живи пружа изванредне могућности за литерарну креацију – истакао је песник.
Осврћући се на однос књижевности и историјског памћења, навео је да савремени писац кроз дијалог са прошлошћу преиспитује и време у којем живи.
Посебно се задржао на самом појму дијалога, објашњавајући да његово порекло треба тражити у грчкој речи dialogos, која упућује на расправљање о пресудним питањима.
– А шта се заправо друго и ради у великој књижевности него се расправља о великим и судбоносним стварима – запитао се Данилов.
Сећање на златно доба српске културе
Један од најупечатљивијих делова беседе био је посвећен српској култури између два светска рата, периоду који је Данилов назвао њеним златним добом.
Подсетио је на генерације књижевника, филозофа, сликара, мислилаца и богослова који су својим делима обележили то раздобље и оставили наслеђе чији значај далеко превазилази националне оквире.
– То је било време када су људи били пуни неких неизговорених речи за које им је био потребан одјек. Какве чудесне духове смо ми тада имали између два светска рата и колико су ти људи радили, као да су знали да ће библиотеке касније горети – рекао је Данилов.
У том контексту поменуо је Иву Андрића, Милоша Црњанског, Растка Петровића и Момчила Настасијевића, као и филозофе Бранислава Петронијевића и Божидара Кнежевића.
Међу сликарима издвојио је Саву Шумановића и Милана Милуновића, док је посебно указао на стваралаштво Исидоре Секулић, Ксеније Атанасијевић и Анице Савић Ребац. Подсетио је и на богословску мисао Јустина Поповића и Николаја Велимировића.
Говорећи о њиховом значају, истакао је да су то били ствараоци чији су интелектуални и уметнички домети могли да се мере са највећим европским умовима њиховог времена.
– Какви су све то духови били! То су били духови који су се у то време могли мерити са свим великим европским духовима тога времена. И када их поменемо, ми схватимо колико је тај сунчев зрак весништва, а у појединим случајевима и сунчев зрак генијалности, обасјавао и осветљавао ове наше пределе – нагласио је песник.
Према његовим речима, управо су такви ствараоци имали способност да у својим делима споје дубоко осећање припадности сопственој култури са разумевањем других народа и традиција.
Из тог разлога Данилов је њихово наслеђе повезао са идејом истинског космополитизма, коју, како је оценио, негује и Београдски сајам књига.
– Од њих учимо шта је то истински космополитизам, дакле оно што управо негује и Сајам књига у Београду, да је истински космополитизам спој домаћег огњишта и света. И то никада не смемо заборавити. Нема космополитизма без домаћег огњишта, као што нема космополитизма без света. Само спој и измирење те две ствари чини истински космополитизам – поручио је Данилов.
Богатство културе лежи у њеној разноликости
Говорећи о месту које Сајам књига заузима у културном животу Србије, Данилов је нагласио да он већ деценијама пружа прилику за самоспознају, преиспитивање и сусрет различитих књижевних гласова.
Подсетио је на мисао Исидоре Секулић о погубности непрестаног слушања истог стила, гласа и менталитета, указујући на то да култура своју снагу црпи управо из различитости.
– Богатство једне културе је у њеној разноликости и у њеној разноврсности. Сајам књига представља огледало за сваког писца, за сваког читаоца и за сваког издавача – рекао је песник.
Истакао је да се значај једне књижевне манифестације не огледа само у броју представљених наслова и издавача, већ и у односу друштва према читању.
– Књига може живети својим пуним животом само тамо где постоји ентузијазам за књигу, само тамо где је књига страст великог броја људи и тамо где постоји читалачка култура – нагласио је Данилов.
Читање као сусрет са другим животима
Посебан део обраћања посветио је читаоцима, њиховом односу према књижевним јунацима и могућности да кроз књиге проживе искуства која превазилазе границе сопствене свакодневице.
Како је објаснио, читање омогућава човеку да се поистовети са ликовима, да разуме њихове поступке и осећања и да, макар на тренутак, свет посматра из туђе перспективе.
– Читалац поприма улогу јунака, читатељка поприма улогу јунакиње и има ли лепше позиције од тога – запитао се Данилов.
Говорећи о утицају великих књижевних дела на човеков унутрашњи живот, подсетио је да читање не мора увек да доноси једноставне одговоре или спокој. Напротив, вредна литература може истовремено да узнемири, подстакне на размишљање и пружи утеху.
– Читање душекорисних и душеокрепљујућих књига свакако узнемирује, али исто тако и успокојава, уравнотежује, усрећује, смирује оним душевним етеричним златом које може да зрачи само из великих уметничких дела. Јер из књижевности нам долази једна виша, једна суштаствена срећа – поручио је песник.
Посебне везе са Тунисом
Овогодишњи Сајам књига има и посебну међународну димензију, будући да је земља почасни гост Тунис, чија књижевност и културно наслеђе заузимају значајно место у програму манифестације.
Данилов је истакао да га за ту земљу везују бројна лична и професионална искуства, међу којима су учешћа на међународним књижевним фестивалима и објављивање његових песама у тамошњим антологијама.
– Радујем се што су почасни гости 69. Сајма књига у Београду управо писци из Туниса, јер сам имао прилику да више пута учествујем на светским фестивалима у Тунису, поготово на оном фестивалу у Сиди Бу Саиду – рекао је Данилов.
Подсетио је да су његове песме у тој земљи објављиване на арапском, француском и енглеском језику, као и да је добитник златне медаље Туниса за поезију.
Ипак, како је нагласио, један наизглед једноставан доживљај остао му је у посебном сећању.
– Али највећа моја част била је када сам, у главном граду Туниса, ходао и шетао једном улицом која се зове La rue de Serbie, Улица Србија – испричао је песник.
Током боравка у Тунису упознао је бројне тамошње ауторе и стекао непосредан увид у богатство њиховог песничког стваралаштва, док је са прозом туниских писаца имао прилику да се упозна кроз француске преводе.
– У овој прелепој, историјом веома богатој земљи, једној слојевитој земљи, једној земљи, рекао бих, дугог трајања, цвета једна нама непозната песничка и прозна флора и ово је, наравно, прилика да је много боље упознамо – истакао је Данилов.
Његово обраћање тако је, поред свечаног отварања Сајма, било и позив читаоцима да откривају књижевност других народа и препознају вредности које различите културе међусобно повезују.
„Књиге су саме по себи живот“
Завршни део Даниловљеве беседе био је посвећен дубокој повезаности књижевности и живота. Говорећи о читању и писању као стваралачким чиновима, песник је указао на њихову способност да обнављају човеков духовни свет и чувају искуства претходних генерација.
– Ником још није успело да измери ту раздаљину између књига и живота, из простог разлога што су књиге саме по себи живот. Читање и писање књига је нешто што је дубински повезано са васкрсењем – поручио је Данилов.
Ту мисао развио је кроз слику семена које нестаје у земљи да би се поново родило у различитим облицима живота и уметности.
– Васкрс је заправо суштина свега. Семе умире у земљи да би васкрсло у пшеници, у хлебу, у песми, у слици, у роману, у драми, у књизи – рекао је песник.
На самом крају обратио се свима који у књигама проналазе знање, утеху, надахнуће и могућност да непрестано откривају нове светове.
– За мене лично, као и за вас, време проведено над књигом представља најлепше сате посуђене од судбине. И зато увек изнова читајмо, јер кад се каже читај, то значи занови, то значи обнови, то значи понављај, то значи сећај се изнутра самим собом. Јер књижевност је борба за душу – закључио је Драган Јовановић Данилов.
Речима „Хвала вам и живели“, песник је завршио своју беседу и свечано отворио 69. Међународни београдски сајам књига.
Под слоганом „Речи граде свет“, овогодишња манифестација окупља више од 700 домаћих и страних учесника и издавача, а посетиоци ће до 31. октобра имати прилику да присуствују књижевним сусретима, представљањима нових издања, разговорима са ауторима и бројним програмима посвећеним писаној речи.
