Наступом Дечје групе Радио Београда, која је на духовит начин приказала како млади данас комуницирају, започела је свечаност отварања 69. Међународног београдског сајма књига. Под слоганом „Речи граде свет“, у петак, 23. октобра, у Хали 2 Београдског сајма окупили су се писци, издавачи, представници културних установа и бројни љубитељи књижевности. Отварању је присуствовала и редакција дечјег књижевног часописа „Змај“, која је забележила најзначајније тренутке свечаности и поруке посвећене књизи, читању и културном стваралаштву.
Свечано отварање највеће књижевне манифестације у Србији започело је наступом најмлађих учесника, чији је сценски приказ савремене комуникације био истовремено духовит и подстицајан за размишљање.
Чланови Дечје групе Радио Београда кроз скеч су представили начин на који млади данас размењују поруке, користећи скраћенице, смајлије и друге дигиталне симболе који неретко замењују читаве реченице.
Једна од порука овог наступа била је да се чак и интерпункцијски знаци све чешће замењују емотиконима.
– Уместо тачке, они користе емотиконе – гласила је упечатљива реченица којом је описан тај начин комуникације.
Управо овај сценски приказ отворио је питање места и значаја језика у свакодневном животу деце и младих. У времену када се велики део комуникације одвија посредством телефона и друштвених мрежа, читање и књижевност остају важни за развој речника, изражавање осећања и разумевање света.
Симболично, деца су тако својим наступом најавила тему овогодишњег Сајма, чији слоган подсећа да речи нису само средство споразумевања већ и начин на који обликујемо своје мисли, односе и доживљај стварности.
„Књижевност је борба за душу“
Централни део свечаности обележила је беседа песника, романописца и ликовног критичара Драгана Јовановића Данилова, коме је припала част да отвори 69. Међународни београдски сајам књига.
Обраћајући се писцима, издавачима и читаоцима, Данилов је говорио о књигама и библиотекама као просторима духовног богатства, у којима се чувају знање, памћење и искуства бројних генерација.
Подсећајући на речи америчког писца Хермана Мелвила о пловидби океанима и библиотекама, указао је на утеху и спокој који човек може пронаћи међу књигама.
– Сви ми носимо дубоко у душама жиг библиотеке и нема лепше и укусније тишине од тишине у библиотеци. Библиотека је место земаљског уживања – поручио је Данилов.
У свом обраћању подсетио је и на велике ствараоце српске културе, посебно оне који су деловали између два светска рата.
Поменуо је Иву Андрића, Милоша Црњанског, Растка Петровића, Момчила Настасијевића, Исидору Секулић, Ксенију Атанасијевић и бројне друге личности које су оставиле неизбрисив траг у националној и европској култури.
Говорећи о значају читања, песник је истакао да књиге омогућавају човеку да доживи искуства књижевних јунака, боље разуме друге људе и непрестано открива нове светове.
– Књига може живети својим пуним животом само тамо где постоји ентузијазам за књигу, само тамо где је књига страст великог броја људи и тамо где постоји читалачка култура – нагласио је.
Своју беседу завршио је поруком која је сажела његово размишљање о односу човека и књижевности.
– За мене лично, као и за вас, време проведено над књигом представља најлепше сате посуђене од судбине. И зато увек изнова читајмо. Јер књижевност је борба за душу – закључио је Данилов и свечано отворио Сајам.
Његова беседа била је много више од пригодног обраћања. Представљала је својеврсно подсећање на духовно наслеђе које књиге чувају, али и на одговорност сваке генерације да негује читалачку културу. О најзначајнијим порукама са свечаног отварања, великанима српске културе и књижевности као борби за човекову душу, „Змај“ је опширније писао у посебном тексту посвећеном беседи Драгана Јовановића Данилова.
Тунис представио богатство своје књижевности
Земља почасни гост овогодишњег Сајма књига је Република Тунис, чији је наступ посвећен вишевековном књижевном стваралаштву, историји и културним везама са другим народима.
У име Туниса присутнима се обратио проф. др Калед Кшир, директор Међународног сајма књига у Тунису, који је прочитао беседу академика и књижевног теоретичара Мабрука Манаија.
Кроз ово обраћање представљен је развој туниске књижевности од осмог века до данас, уз осврт на писце и песнике који су обликовали арапску и светску књижевну баштину.
– Књижевност је уметност стварања лепоте у језику и кроз језик – наведено је у беседи, у којој је наглашено да је туниско књижевно наслеђе настало на простору сусрета бројних цивилизација.
Посебно место припало је песнику Абу ал-Касиму ал-Шабију, чији су стихови о слободи и људској истрајности постали познати далеко изван граница Туниса.
– Када народ једног дана пожели да живи, судбина мора одговорити на његов позив – гласе његови стихови, наведени у говору.
Представљање Туниса било је и позив посетиоцима да током сајамских дана упознају ауторе и дела која нису довољно позната домаћој читалачкој публици.
Од средњовековних песника и филозофа до савремених романописаца, туниско књижевно наслеђе сведочи о богатству културе која се развијала на раскршћу различитих цивилизација. Детаљнији преглед најзначајнијих аутора, њихових дела и историјских раздобља доносимо у извештају о беседи академика Мабрука Манаија, коју је на Сајму прочитао Калед Кшир.
Књиге као мост пријатељства Србије и Туниса
Учешће Туниса на Београдском сајму књига има и шири културни значај, посебно у години у којој Србија и Тунис обележавају седам деценија дипломатских односа.
Књижевни сусрети, представљање нових издања и сарадња писаца и издавача пружају прилику да се односи двеју земаља додатно развијају кроз културну размену.
О значају књиге у повезивању различитих култура говорила је и министарка културних послова Републике Тунис Амина Срарфи, која је у свом обраћању истакла да писана реч отвара нове видике, преноси знања и гради мостове међу народима.
– Данас књига има главну реч. Књига отвара нове видике и преноси искуства и знања. Са књигом је дијалог увек отворен – поручила је министарка.
Она је нагласила да је култура одувек била и остала једна од најснажнијих веза међу народима, јер подстиче дијалог, негује пријатељство и доприноси међусобном разумевању.
Њена порука надовезује се на суштину овогодишњег Сајма књига, који окупља ствараоце различитих језика и традиција око заједничке љубави према писаној речи. Више о културној сарадњи, књижевном наслеђу Туниса и значају читања можете прочитати у извештају „Змаја“ о говору министарке културе Туниса Амине Срарфи.
Књиге за децу и сусрети са писцима
Поред свечаног отварања, овогодишњи Сајам књига доноси бројне програме посвећене књижевности за децу и младе, којима ће посебну пажњу посветити и редакција „Змаја“.
Међу најављеним садржајима налазе се разговори о књижевности за децу у другим уметничким жанровима, као и сусрети са писцем Стефаном Митићем Тићмијем.
Посебан програм биће посвећен и књижевнику Дејану Алексићу, кроз разговор о односу стваралаштва за децу и књижевности намењене одраслима.
Ови сусрети пружају прилику да се о књигама говори не само као о школској обавези већ као о простору маште, игре, откривања и стваралачког размишљања.
За младе читаоце посебно су значајни непосредни сусрети са писцима, током којих могу да сазнају како настају књижевни јунаци, одакле долазе идеје за приче и песме и на који начин свакодневна искуства постају део књижевног дела.
Управо такви програми омогућавају деци да писце не упознају само преко корица књига већ и кроз непосредан разговор, питања и заједничко откривање књижевних светова.
„Змај“ прати празник књиге
Свечано отварање 69. Међународног београдског сајма књига било је прилика да редакција „Змаја“ забележи сусрет књижевности, уметности и различитих генерација читалаца.
Овогодишњи Сајам књига траје од 23. до 31. октобра, а посетиоци могу да обиђу изложбене просторе у халама 1, 1А, 2А и 4 Београдског сајма.
Предвиђени су и посебни дани намењени породицама и организованим посетама ученика. Породични дани одржавају се 26. и 27. октобра, док је четвртак, 29. октобар, одређен као Школски дан.
За децу која тек откривају свет књижевности, Сајам представља прилику да међу бројним књигама пронађу своје прве омиљене писце, упознају нове приче и открију да је читање много више од окретања страница.
Јер, како нас подсећа овогодишњи слоган Београдског сајма књига, речи заиста граде свет.
