Одакле долазе стихови – радозналост ме копка,
да ли из срца или главе,
или из сна тајног неког.
То је стварно чудно, право да вам кажем,
истину бих рекла – не умем да лажем.
Стихови се нижу и настаје песма.
Питам се често како то раде „велики“ писци.
Да ли је и Змај Јова почињао баш овако?
Да ли из срца или главе – то не може свако.
Радозналост ме копка – чак и док спавам,
јер и док спавам, стихове стварам.
Можда је и Мика Антић исте бриге имао,
можда се и чика Ршум великом успеху није надао.
Радозналост ме стално копка, као да ме „чачка“,
о природи, љубави и шапутањима ветрова,
и зашто не лети мачка…
Нисам као радознали врабац,
али, копка ме, копка…
Питања је много, одговори се крију,
као да желе истину да сакрију.
Можда постоји тајна нека –
открићу је ја полако.
Радозналост је понекад баш лепа,
може и овако.
Ако копка, нека, нека…
Све остало – може да сачека…
