Златна је јесен стигла у наш крај,
окупала златом поља, шуме и град.
Све је чудесно, златно, бајно
и злаћаним сунцем обасјано.
Деца су срећна, мириси се шире,
јесење су корпе пуне чаролије фине.
Воће и поврће, витамини прави,
за децу златни и одабрани.
Да дјеца сад боље и љепше расту,
сунце се смијеши у јесењем рају.
О, ти, јесени, златна вило,
што у хаљини златној певаш нам сад,
а јесење лишће пада тихо
и смеши се на сав овај час!
Волимо те, јесени, деца сва,
и певамо ти гласно сада ми,
хвала за златне дарове што си нам дала
и радост у срцу изазвала.
Велико, златна јесени, хвала!
И када сунце зађе за облак, а кише стигну,
у кабаницама трчимо кроз паркове ми
и даље те, јесени, волимо сви!
И радујемо се новом дану,
а сунце кроз облак намигује на нас
и кроз свој златни зрачак каже:
„Децо, и златна јесен воли вас!“
