Оса, права напаст, облеташе орлићу око главе. Како год окретао главу, није успевао да се од ње одбрани. Није могао ни да излети из гнезда јер још није био научио да лети.
– Прпа! – зазуја оса, зачикавајући орлића. – Прпа, зорт, орлићу, плашљивићу!
– Није мене природа обдарила орловим погледом да ловим осе и мушице! – одврати јој орлић. – Кад се умориш, пашћеш ми под кљун да те прогутам, зољо једна, досадна зујалице!
Онда се сети: не сме је прогутати јер има отрован жалац. Уједе ли га, може и да липше!
А оса, зуји ли, зуји! Орлић зебе од њена уједа, но, пред њом није хтео да буде кукавица. Дуго је стрепео, кад ње, уједном, нестаде! Истомице, осети бол у нози… Ујела ме! Прође му врућа струја до срца. Сад ћу умрети! И часа није часио, него искочи из гнезда. Зачудио се што већ није пао на земљу! А онда, раширивши крила, схвати да лети… Први пут! Заиграло му срце од радости, и још радосније кад угледа своје родитеље да му лете у сусрет.
Заједно је све троје летело, радосно, весело, као да је њихов сав свет.
О аутору
Александар (Драгише) Станковић, рођен 1942. године у Београду, где се школовао и завршио правни факултет.
Пише прозу, поезију и драме, као и књижевне радове за децу.
Објављује поезију и прозу од 1959. године у књижевним листовима и часописима. У новије време: Летопис Матице Српске, Књижевне новине, Књижевни лист, Кораци, Бдење, Исток, Наше Стварање, Акт, Мајдан, Стиг, Људи говоре (Торонто) и др.
Објављене су му песме и приче у многобројним зборницима и антологијама.
Објавио је роман Очева слика без рама, као и књиге прича и приповедака: Реквијем за једну љубав, Адамови јади, Надомак среће, Бекство од празнине, Лов на лептире, Гођење са душом и Одавде до нигдине.
Књиге поезије: Бистрење бескраја, И беше Јов на свету, Хадријанови последњи дани, Руке велика сна (у којој су две збирке песама) и Сонети и друге песме (у којој су две збирке песама).
Књига историјске драме у пет чинова: Сенека и књига савремене драме у пет чинова: Заноси и таштина.
Књига дневника: Мелемник 1999.
