Драги наши „Змајевци“, док ситно бројимо последње сате децембра и чекамо да празнична чаролија испуни наше домове, у госте нам стиже једна сасвим посебна гошћа. То је књижевница Гордана Стијачић, а она је донела један од најлепших новогодишњих поклона за вас — причу о срећи која расте тамо где има љубави и топлине. То је у оном свету који се понекад сувише брзо окреће. Наша саговорница у овом интевјуу пронашла је тајну мапу до дечјег срца и решила да је подели баш са вама, читаоцима нашег и вашег „Змаја“.
Удобно се сместите — путовање кроз речи управо почиње.
Инспирација за писање код књижевника често се крије у жељи да се деци понуди заклон од ужурбаног света, а у нашем разговору Гордана нас одмах уводи у суштину те важне мисије.
— Свакодневни животни изазови, приче, болна искуства која све чешће слушамо од пријатеља и путем медија, инспирисала су ме да покушам да у деци и њиховим родитељима пробудим топлину припадности породици, пријатељима, околини и релаксирам атмосферу која је веома напета чак и међу децом. Та анксиозност, која је све присутнија, инспирисана је све већим жељама у потрошачком друштву које је немогуће задовољити, јер их је из дана у дан све више. Испуњења жеља, нове машне и ташне обећавају са реклама да ће нам донети срећу, али не кажу да ће та срећа кратко трајати и да је инстант решење нервозе и анксиозности, те да су нове неиспуњене жеље на помолу чим срећа куповине прође. У потрагу за правом срећом позвала сам управо због тога малишане и њихове родитеље кроз маштовите и нежне приче — отпочиње причу за „Змај“ Гордана Стијачић.
Посебну радост доносе нам оне приче у којима је све некако наопачке, јер оне позивају на смех и заједничко домаштавање.
— Изокренуте приче нису новина у нашој књижевности. Када сам била дете, волела сам да читам сличне приче наших књижевних великана. Оне увек обећавају добар провод, много смеха, маште и креативности. Иза њих остаје дететова жеља да своју изокренуту причу сам напише, а ја сам деци у књизи и оставила простор за маштање и домаштавање — објашњава Гордана.
Када један писац одлучи да након писања стихова крене стазама прозе, то доноси нову врсту блискости и заједничког маштања са читаоцима — тако је и у случају наше саговорнице.
— Управо проза је нови начин комуникације са децом, пре свега. Више приче, отвореност у дијалозима. Дете слуша причу, закључује, наставља своју верзију, машта… У таквом процесу смо другари и сарадници, па ми је тај начин комуницирања такође веома пријемчив. Стихови су такође пуни лепоте, али је комуникација на дату тему бржа и краћа — каже Гордана.
Живимо у свету који од деце често очекује превише, а ауторка нас подсећа на то колико је важно детету указати истинско поштовање.
— Савременом детету највише недостаје да буде дете. То подразумева пре свега да му се обраћамо са поштовањем, као што је Душко Радовић рекао: „Поштована децо!“ А то значи да се дете осећа лепо у сопственој кожи, да га родитељи и одрасли не посматрају као аксесоар већ као личност која има потребе и мишљење — додаје Гордана.
Понекад се у разговору између малих и великих јаве невидљиве препреке, а оне се најлакше руше стрпљењем и оним тихим, топлим поверењем.
— Најчешће разлике између младих и старијих су у стрпљењу и поверењу. Детету треба времена да искаже емоције, да осети атмосферу или енергију саговорника. Уколико је саговорник нервозан, дете ће бити збуњено и колебљиво — примећује књижевница.
Док екрани свакодневно краду пажњу свих нас, права чаролија детињства ипак се крије у игри, покрету и читању које отвара нове светове.
— Телефоне углавном треба држати по страни. Дете треба да се дружи и осети топлину другарства. Треба што више да се игра само или у друштву — свеједно — да би развило машту која је неопходан алат за превладавање животних потешкоћа. Треба му читати. Дете треба да се пење, скаче, пева, црта… — сматра Гордана.
View this post on Instagram
На дружењима са децом, наша саговорница — књижевница Гордана — препознаје колико је важно сачувати драгоцено време детињства, које нас касније, у одраслом добу, чува као неки невидљиви штит.
— Компликовано је у данашње време бити дете. Период детињства, као да је због очекивања околине, знатно скраћен на рачун адолесценције која траје до четрдесетих година. Та топлина која се од околине у резервоарима среће прикупи у детињству тешко може било шта друго надоместити ако је ускратимо. Она нас чува од ружних ствари, учи лепоти и истрајности. То је веома важно да знају родитељи и не терају децу да због обавеза одрастају пре него што је потребно — наводи она.
Када деца осете искрен тон и топлину, она се одмах поистовете са саговорником, па су спремна да поделе своје мале тајне и велику љубав са онима који их разумеју.
— Деца се одмах отварају, свим срцем, свим својим бићем. Желе комуникацију, да стану поред мене, да ме загрле. Понеко покуша да ми седне у крило. Питају ме да ли имам децу, да ли сам удата… показују велико интересовање за моју личност… То је добар знак. Значи да сам им се допала и да их све интересује у вези са мном — открива Гордана кроз осмех.
Књига у њеном дому никада није била само предмет на полици, већ живо биће које се воли, носи свуда и остаје као најдража породична успомена.
— Својој деци сам допуштала да се на тај начин играју са књигама. Битно је да су у друштву књига и да их се не плаше. Књиге моје и моје деце су често ишаране, али то значи само једно — да нам је често била у рукама, да смо је читали, волели и били према њој опуштени и спонтани. Наравно, постоје и они примерци ретких књига које поносно чувамо на полици породичне библиотеке — истиче она.
View this post on Instagram
И док проза захтева стрпљиво грађење, песме у ауторкином срцу и даље имају онај посебан начин да изненада осветле тренутак.
— Песма понекад излети из срца човека као ђуле из топа, ипак чешће се данима бруси и гради. У сваком случају, драге су и значајне. Оне носе атмосферу на промоцији на посебан начин. Песме су део душе отргнут од заборава… — каже Гордана.
Гледајући ка будућности и новим календарима, питали смо је шта би био њен најлепши празнични дар свој деци света.
— Поклонила бих им радост. Радост је кључна за здраво одрастање у доброг човека. Радост обухвата срећу, љубав, толеранцију, емпатију… — наглашава Гордана.
View this post on Instagram
Родитељима, који се често изгубе у великим бригама, упућује једну сасвим једноставну и топлу жељу, подсећајући их на снагу љубави.
— Родитељима бих пожелела да буду деца кад год могу. Не морају увек да буду озбиљни, у бригама и журби. Многи проблеми се реше сами од себе. Треба да буду стрпљивији са децом и да их воле, воле, воле… — поручује књижевница.
А док се новогодишња светла полако припремају за следећу годину, пред нама се већ назиру нове авантуре које нам Гордана с љубављу припрема.
— Завршавам књигу авантура у прози и стиху. Биће у њој много хумора, али и патриотизма и едукативних текстова о томе како да волимо место у којем живимо, да уживамо у природи и историји свог краја. Биће то нешто веома занимљиво — најављује на крају Гордана Стијачић.
