У ери свеприсутне дигитализације и хиперпродукције брзих информација, положај књиге у савременом друштву често је предмет песимистичних прогноза. У јавном простору већ годинама кружи уверење да се чита све мање, нарочито међу младима. Међутим, када се пажљивије погледају статистички подаци и резултати међународних истраживања, слика постаје сложенија. Бројеви показују да се навике читања заиста мењају, али и да књига и даље задржава важну улогу у културном и образовном животу.
Према подацима европске статистичке службе Eurostat, 52,8 одсто становника Европске уније прочитало је бар једну књигу током претходне године, док 47,2 одсто није прочитало ниједну. Другим речима, читање у Европи данас је готово подељено на две половине: једну која редовно или повремено чита и другу која са књигом има веома мали контакт.
Посебно је занимљиво да највећи удео читалаца припада управо млађим генерацијама. У старосној групи од 16 до 29 година чак 60,1 одсто људи чита књиге, што је највиши проценат међу свим генерацијама. У средњој генерацији, од 30 до 54 године, чита 53,5 одсто становништва, док код најстаријих, старијих од 65 година, тај проценат пада на 47,2 одсто. Ови подаци у великој мери демантују распрострањено уверење да су млади потпуно напустили књигу.
Разлика постоји и између мушкараца и жена. Истраживања показују да 60,5 одсто жена чита књиге, док код мушкараца тај проценат износи 44,5 одсто. Жене у просеку читају и више наслова током године: више од 17 одсто жена прочита десет или више књига годишње, док код мушкараца тај број износи око 10 одсто.
Када је реч о количини прочитаних књига, подаци показују различите нивое читалачких навика. Просечан читалац прочита две до четири књиге годишње, док активни читаоци прочитају између петнаест и двадесет књига. Најпосвећенији читаоци, такозвани страствени читачи, понекад прочитају двадесет пет до четрдесет књига годишње. У светским истраживањима наводи се да глобални просек износи око дванаест прочитаних књига годишње.
Подаци се разликују и од земље до земље. Према међународним истраживањима, просечан број прочитаних књига годишње у Сједињеним Америчким Државама износи око 17, у Индији 16, у Великој Британији 15, у Француској 14, а у Италији 13 књига годишње.
Још један важан показатељ односи се на време које људи посвећују читању. Истраживања културних навика показују да у Србији просечна особа проведе око пет до шест минута дневно читајући књиге. Иако то делује као кратак период, на годишњем нивоу то значи више од тридесет сати читања. За то време може се прочитати више романа или читав низ краћих књига.
Посебно значајан део ове слике односи се на децу и њихове читалачке способности. Међународно истраживање PIRLS 2021, које испитује разумевање текста код ученика четвртог разреда основне школе, показало је да ученици из Србије остварују резултат од 514 поена, док је светски просек 500 поена. Овај податак указује да српски ученици у просеку читају и разумеју текст нешто боље од међународног просека.
Ипак, истраживања указују и на извесне промене у односу младих према читању. Према доступним студијама, око 53 одсто младих наводи да ужива у читању, што значи да готово половина младих књигу доживљава пре свега као школску обавезу. Узрок ове појаве често се повезује са променом начина на који се проводи слободно време. Дигиталне платформе, друштвене мреже и видео-садржаји постали су доминантан облик комуникације и забаве.
У таквим околностима улога књижевности постаје још значајнија. Читање није само начин усвајања језика или школског знања. Оно развија машту, проширује речник, продужава распон пажње и подстиче способност критичког размишљања. Зато школе, библиотеке и издавачи све чешће покушавају да младим читаоцима приближе књигу на нове начине – кроз књижевне радионице, читалачке клубове, сусрете са писцима и повезивање текста са илустрацијом, стрипом или дигиталним садржајима.
Важну улогу у том процесу имају и дечји часописи и периодика. Они често представљају први простор у коме се дете сусреће са књижевним текстом који није део школске обавезе. Кратка песма, занимљива прича или илустровани текст могу пробудити радозналост која касније води ка књигама и библиотеци.
Због тога статистика читања не говори само о бројевима. Она открива како се мењају културне навике, како нове технологије утичу на начин читања и како се књижевност прилагођава савременом свету.
Бројеви, наравно, не могу измерити све што се дешава између читаоца и књиге. Они не показују како један стих остаје у памћењу или како једна прича мења начин на који неко гледа на свет. Али статистика ипак открива једну важну чињеницу: упркос свим променама медија и начина живота, књига и даље остаје важан део културе читања.
И управо у тим бројкама, иза процената и истраживања, крије се једна једноставна истина – свако читање почиње на исти начин: отварањем једне књиге.
