Из једне зграде у центру града,
са прозора сладак мирис се вије,
за унука бака с љубављу спрема
колачиће од ваниле и кајсије.
У тој згради моја је бака:
весела, спретна, брза и лака
док пече колаче за свог јунака.
У кухињи је боља од чаробњака,
а у игри због мене спремна на лудорије
и Мајнкрафт она играти умије.
Ипак, више воли да смишљамо игре,
тад се врти брзо попут чигре.
Зачас се под мали сто скрије,
на крушку да се попне смије…
Вели све може јер љубав моја је грије.
Такве су баке где год да живе,
у згради у центру града,
у кућици на крају села…
Кажем вам гдје год биле,
за љубав њихову васиона је мала,
а ипак је у колачић мирисни стала.
Не миришу они због ваниле и кајсије,
већ од љубави бакине најтоплије.
