Крећем вечерас на матуру,
повешћу за руку драгу ми цуру.
Крећемо у колони двоје по двоје,
срећно, родитељи крај пута стоје.
Диве се деци и поносе,
радост у срцу и нама уносе.
Већ смо одрасли рекоше,
букет цвећа донесе.
Ми уштиркани, баш као миље,
цурице лепе као горске виле.
Лепршају хаљине,као цвеће,
вечерас се живот изнова креће.
Расли смо заједно, дружили се,
ових дана растужићемо се.
Памти ћемо сваки школски час,
поносни наставници стоје уз нас.
Остаје у сећању наша матура,
весела лица лепих нам цура,
то осећање ћу да задржим,
топлину душе њој да пружим.
Хвала часопису Змај