Муке свраколике, Ивана Арсић

Жалила се једна сврака
да јој судба није лака.
Нит је ор’о, нит је соко
нема канџе, оштро око.
Кад загракће сви тад чују
није реч ни о славују.
Нит је мудра као сова
нит краљица ноћног лова,
сипају јој со на рану
кажу подсећа на врану.
Дража јој је птица свака
она не би да је сврака.
Што се тол’ ко труди међ друге да је сместе
јер сврака је сјајна таква каква јесте.