Гавран је негде украо комад сира и с њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица, која је случајно наишла ту, одлучила је да му узме тај комад сира. Зато је рекла гаврану:
– „Какве дивне, сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан врат … Штета што тако лепа птица мора увек ћутати, јер не уме да пева“.
Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и певати. Отворио је кљун и гракнуо, а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.
Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смије:
– „Ха, ха, ха, ти можда имаш глас, али памети свакако немаш“.
Зашто је гаврану испао сир?
Шта се догодило када су се поново срели гавран и лисица?
