У Ивановој бележници живи плави троугао. Врло је заигран и несташан. Често изненади Ивана својим несташлуцима.
Једног јутра шетао троугао бележницом и разговарао с осталим геометријским ликовима. Веома му се свидео зелени квадрат. – Како си ти леп! И ја бих желео изгледати као ти.
– Нема проблема – рекао је квадрат и јако га повукао за лево ухо.
– Ево, мало боли, али сада изгледаш баш као ја!
И заиста, троугао се претворио у квадрат. Тако претворен био је срећан само неколико минута. На левој страни бележнице угледао је црвени круг.
– Ти си лепши од квадрата. Желим бити као ти!
– То је бар једноставно. Требаш се само јако, јако завртети – објаснио му је круг.
И заиста. За неколико тренутака постао је прави правцати круг.
У том облику срео се с три дужи. Свака дуж желела га је само за себе. Како се нису могле договорити чији ће бити, почеле су га навлачити. Свака на своју страну. И тако је квадрат – круг поновно постао троугао.
– Шта ми је то требало? – питао се троугао. – Врти ми се у глави, боли ме ухо и ноге не осећам. Дужи су ме поштено навукле.
– Тако ти и треба када желиш бити оно што ниси – рекао је Иван и затворио своју геометријску бележницу.
