Oд њиве до трпезе, Наташа Крижанић

Зрно пшенице причу ми зборило
како је постало и шта је створило.
У јесен ратари га на њиви посадили
земљом га покрили и ништа нису радили.
У влажној земљи ницало зрно
коренчић у земљи, стабљика нагоре
па ће влати пшенице са мразом
да се боре.
Када први снег почне
и падне на равницу
то је добар знак
јер штити пшеницу.
Кад пролеће гране и
сунце огреје сваки клас
срећни смо тада сви,
јер биће хлеба за нас.
Тад стабљике жита
још више расту, повија се класје зрело
захвалност дугујемо
што ће бити за јело.
Кад комбајн жито пожање
тада оно спреми се у џак
за њега тада најбоље је
да после сунца иде у мрак.
Зрно се у млину меље
и претвара у брашно
добија нови облик
и ништа није страшно.
Од брашна, квасца и воде
вредне руке хлеб ће правити
а онда га да се испече
у топлу рерну ставити.
Сад наше зрно у новом облику
незаменљиво је у сваком јеловнику.