У великој бари дешавају се чудне ствари.
Неко паћићима задовољство квари.
– Ква, ква, ква… кре!
– Ква, ква, ква… кре, кре!
– Квааа! – продера се стари патак.
– Ко је од вас рекао кре?
– Хоћу одговор брзо, што пре!
– И упути им поглед строг и кратак.
– Некоме ћу да испрашим батак,
почупаћу му реп и направити јастук леп.
Није вам ово река Нил,
одмах да сте променили понашања стил,
а није ни олимпијски базен,
промените уз то и понашања дезен.
Дошли смо овде да пливате и да се купате,
а не паћији род да брукате!
– Паћићи рекоше сви у глас:
Не љути се на нас џабе,
то се чуо глас зелене жабе.
– Ква, ква, кваак!
– Наљути се још више патак.
– Ја одлично познајем жабе глас,
она не лаје као пас,
а познајем и гласове свих животиња у бари.
Тако стоје ствари!
Схватише паћићи у чему је проблем.
Изгледа да је устао на лево крило,
решио да се свађа, па било како било.
Али, доплива зелена жаба до патка и рече му:
– Кре, кре… креее!
– Патак је био изненађен и љутито је упита:
– Зашто упадаш у наш разговор и ко ти је то дозволио?
– И на крају рече: – Бре!
– А жаба, шта би друго, поново рече: – Кре!
Схватио је патак да је претерао и брзо је смислио начин како да поправи расположења стање:
– Доста је било купања за пре подне,
сви у колону и високо репице,
водим вас на колаче од шећерне репе,
а после подне поново на купање!
