Гилиан… седмогодишња девојчица која није могла ићи у школу. Непрестано устаје, одвраћа пажњу, лети мислима и не следи лекције. Њени се учитељи брину због ње, кажњавају је, грде, награђују неколико пута кад обрати пажњу, али ништа. Гилиан не зна седити и не може обраћати пажњу.
Кад се врати кући, кажњава је и мајка. Дакле, не само да што Гилиан има лоше оцене и много казни у школи, већ и пати од тога код куће.
Једног дана, Гилианина мајка је позвана у школу. Жена, тужна попут некога ко чека лоше вести, одлази у сколску просторију за разговоре. Учитељи говоре о болести, о очитом поремећају. Можда је то хиперактивност или јој можда треба неки вид лечења..
Током разговора долази бивша учитељица која је одлично познавала девојчицу. Тражи од свих одраслих, мајки и колега да је следе у суседну учионицу у којој је она још увек седела. Укључује стари радио и појачава музику.
Како је девојчица остала сама у учионици (чекајући маму), одмах устаје и почиње се кретати горе-доле, лево и десно, ногама и срцем хватајући музику у ритму. Учитељица се смеши док колеге и мајка гледају између збуњености и саосећања,
И говори:
“ Видите ? Гилиан није болесна, Гилиан је плесачица! “
Препоручyјем мајци да је одведе на плесни курс.
Гилиан се уписала….
…завршила је свој први плесни дан и кад се вратила кући, рекла је мајци:
′ ′ Сви су попут мене, тамо нико не може седети! “
1981. године, након плесачке каријере, отворивши властиту плесну академију и примивши међународно признање за своју уметност, Гилиан Лyне постала је кореограф музикла ′ ′ Мачке 1981. И Фантом из опере 1986.“
Надамо се да ће сва различита деца пронаћи одрасле људе који их могу дочекати онаквима какви јесу, а не оним што им недостаје.
Живеле разлике, мале црне овце и несхваћени. Они су ти који стварају јединствену лепоту на овом свету.
