Jелка
Аутор: Радмила Симеуновић
Мирис колача јутрос ме буди,
„Зар устала већ си?“, мама се чуди.
Мислим се, коначно дошло је време,
У кићење јелке да се крене.
Док с тавана кутију скида ми тата
Пуну украса – узбуђење ме хвата!
Из кутије вири звезда златна,
Шарени лампион, трака од платна.
Украси разни по соби су свуда
Разиграна маца котрља један туда.
И мама, и тата, сви се сад труде
Да јелка наша чаробна буде.
Њено величанство заиста нам прија
У сваком дому треба да сија!
А она полако и потајно прави
Место где ће Деда Мраз поклоне да стави.
