Пландовале негђе овце у планини, и преживајући у хладу, све нешто мислиле, па кад свршиле жваћалицу, почну се о свему између себе разговарати. А једна најстарија овца рогуша рече:
— Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?
Рече стари ован чактараш:
— Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише.
Слушали их вукови, па реку:
— Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме! Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије и ласније него вашој браћи у врућу трбуху.
Разговор оваца у пландишту, Народна приповедка
Поделите овај чланак
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
Нема коментара
